Mama je u kužini pila kavicu. Ja sam doručkovao kakao sa udrobljenim baškotinima. Onda je tata u pižami ugibao u kužinu. Tata je trljao sa rukama i rekao je: „Ala gušta, danas praznik! Ne radi se!“ Mama je njega pogledala sa tupilom od nekuženja. Ja sam isto zapiljio se u njega sa zblentozom.

Tata je pitao: „Šta je sad? Šta me tako blido gledate?“ Mama je njemu rekla: „Šta te ne bi gledali, klipsone! Firma ti je u stečaju i već si šest miseci na čekanju!“ Tata je pitao: „Pa šta sa tim oš reć?“ Mama je rekla: „Oću reć da tebi ne triba praznik da ne bi radija! Jerbo već po godine ne radiš!“ Tata je rekao: „Je, draga moja, al cilo vrime mislin o poslu!“ Mama je zinila: „Misliš o poslu?“ Tata je rekao: „E! Jel ti misliš da je to lako?“ Mama je rekla: „Pa nije ista stvar mislit o poslu i radit!“ Tata je rekao: „Kurac nije! Mišljenje je teški rad, čoviče! Najteži na svitu! Naprežeš mozak, trošiš ganglije, mučiš se ka pas!“ Mama je pitala: „A onda danas neš naprezat mozak?“ Tata je rekao: „Naravski da neću! Danas je praznik! Danas ću se odmarat od razmišljanja!“ Mama je okrenila se prema meni i pitala je: „Sinak, jel ti razumiš šta ovi tvoj ćaća govori?“ Ja sam rekao: „Govori da će danas bit dovoljno glup da slavi Oluju!“

Tata je naperijo sa prstom prema meni i rekao je: „Ti bi, pantagano, moga popit jednu peščurinu, to da znaš!“ Mama je meni rekla: „A stvarno, sinak, nemoš bit tako brezobrazan i govorit tati da će danas bit dovoljno glup!“ Ja sam snuždijo se i rekao sam: „Dobro, mama!“ Mama je rekla: „Jerbo je to kod tata trajno stanje! Kako može danas bit dovoljno glup neko ko je inače totalno glup? Bereš, mišu?“ Ja sam rekao: „Berem, mama!“ Tata je ukočenijo se i razrogačijo je oči. Mama je meni rekla: „To je čista kontrabikcija, jebaga led! To je ka da bovan odluči da će danas bit od kamena! Il da stablo odluči da će danas bit od drva! Bereš, malac?“ Ja sam rekao: „Berem, mama!“ Mama je rekla: „I kad onda neko ko je previše tudum da bi moga išta mislit kaže da danas neće mislit, šta možemo reć o takvom čoviku?“ Ja sam rekao: „Da mu je svaki dan Oluja!“

Tu smo ja i mama ligenzi po podu od smijade. Tata je zaletijo se priko kužine prema meni da će mi krehnit jednu zableušku. Samo onda je neko pozvonijo na vrata i spasijo me. To je bio onaj barba Mario. Barba Mario je ugibao u kužinu i rekao je: „Skužajte, ljudi, samo san vas ka predstavnik stanara tija podsitit da je danas praznik!“ Tata je rekao: „Ka da mi to ne znamo! To je prvo čega san se jutros sitija!“ Barba Mario je rekao: „E pa vaša je šihta za obisit zastavu! A vidin da van ništa ne visi na tiramolu!“ Mama je promrmorila: „E moj Mario, kad bi ti zna šta sve u ovoj kući visi, i to ne na tiramolu…“

Onda je tata barba Maria pitao: „Čekaj malo, zašto je naša šihta?“ Barba Mario je rekao: „Zato jerbo su je lani višali Bezmalinovići! Sad je prema popisu na vas red, jebemu jarca!“ Tata je rekao: „A u kua, ja skroz zaboravija!“ Barba Mario je rekao: „Ama ne bi vas ja tlačija, ljudi, kuri mene bolac za te pizdarije! Al znaš da je ona Domazetka preklani prijavila Milosavljeviće da nisu obisili zastavu, pa je onda došla pandurija, pa se još ispostavilo da su Milosavljevići Srbi…“ Tata je pitao: „Zar to nije bilo za Prvi maja?“ Barba Mario je rekao: „Nije! Za Prvi maja ih je prijavila jerbo su obisili zastavu!“ Tata je rekao: „A u kua, to je sve previše komplicirano! A nemoj me jebat da su Milosavljevići Srbi?“ Onda je mama uletila: „Ništa se ti ne brigaj, Mario, saćemo mi to! Viš da mi je muž malo žbljonzi! Odlučija je da danas ne uključuje mozak!“ Barba Mario je rekao: „Dobro, pa ne triba mu mozak da bi prigodno obilježija Dan pobjede!“ Mama se nakeserila: „To mu ja i mali isto govorimo!“

Kad je barba Mario odgibao onda je tata odnjeo zastavu na balkon. Onda je on nju obisijo na tiramol sa četri štipunice. Samo onda je skužnijo da mu nešto odozgo kapka i curi po zastavi. Tata je okrenijo se prema uzgor i viknijo je: „Kragićka! Alo, Kragićka!“ Onda je ona Kragićka provirila priko balkona od iznad. Ona je tatu pitala: „Šta je bilo?“ Tata je njoj rekao: „Iz tvojih mudanti mi se cidi voda na zastavu!“

Kragićka je pitala: „Pa šta ja tu mogu?“ Tata je rekao: „Moš skinit mudante sa tiramola, eto šta moš!“ Kragićka je rekla: „Žalin slučaj, ja san prva stavila robu za sušit!“ Tata je rekao: „Nije ovo kod mene roba za sušit, glupsonice, nego zastava!“ Kragićka je rekla: „E pa biće za sušit kad se sad dobro natopi!“ Tata je rekao: „Daj, ženska glavo, šta si tako nedokazana! Pa znaš i sama da moran istaknit državno obilježje!“ Kragićka je rekla: „Istakni ga kad se meni osuši roba!“ Tata je rekao: „Pa dotad će mi proć praznik, papanice! Da si barenko obisila lancune, košulje ili nešto slično! Ali mudante! Pari mi se da mi odozgo pišaš po zastavi!“ Kragićka je rekla: „Okej, paš je onda oprat posli svečanosti!“ Onda je tata zamavao sa prstom i dreknijo je: „Slušaj me dobro, Kragićka! Nisu naši ljudi ginili u Oluji zato da bi in ti višala mudante iznad zastave!“ Kragićka je rekla: „Odjebi u skokovima! I samo da znaš, nisan ja stavila mudante iznad tvoje zastave, nego si ti stavija zastavu ispod mojih mudanti!“

Onda je mom tati puknijo film i nazvao je onu Domazetku iz prizemlja. Onda je Domazetka nazvala panduriju da prijavi onu Kragićku. Onda je malo poslje u našu zgradu dogibao onaj barba Evelin iz pandurije. Onda je barba Evelin popeo se na treći kod Kragićke da ispita je na informativnom. Onda je za kvarat od ure barba Evelin pozvonijo nama na vrata. Tata je u kužini tuta forca naprdijo Tompsona sa radija. Onda je mignijo prema mami i meni i rekao je: „Ovo je za bolji ugođaj!“ Barba Evelin je na vratima rekao: „Skužajte, mora bi napravit uviđaj na mistu delikta!“ Tata je rekao: „Samo izvolte!“ Barba Evelin je rekao: „Oćetel malo utišat ovog kretena da možemo popričat ka ljudi!“ Tata je u roku hitno ugasijo radijo.

Moj tata i barba Evelin su bili na balkonu. Barba Evelin je držao notes i pisao je zapisnik. Barba Evelin je rekao: „Znači, sa gornjih platnenih predmeta se cidila voda na donji platneni predmet! To je taj prekršaj, je li?“ Tata je rekao: „Je! Samo šta ovo nije obični platneni predmet nego državno obilježje!“ Barba Evelin je nagnijo se nad tiramol. Onda je on pitao: „Je li ova zastava od željeza ili od robe?“ Tata je rekao: „Od robe!“ Barba Evelin je rekao: „E pa onda je platneni predmet! Moran bit stoposto precizan u zapisniku!“ Tata je rekao: „Okej, tija san samo napomenit da nije svaki platneni predmet isti!“ Barba Evelin je rekao: „Znan da nije, bogati! Ima ih većih i manjih! I u raznim bojama!“ Tata je naperijo sa prstom u zastavu i zarežao je: „Za ovi platneni predmet su ljudi ginili, prika! Ovi platneni predmet je simbol ispod kojeg se krije najsvetiji sadržaj!“ Barba Evelin je opet se nagnijo nad tiramol. Onda je on pitao: „Koji sadržaj?“ Tata je podviknijo: „Pa država, jebemu mater! Samostalna i nezavisna Hrvacka!“ Barba Evelin je okrenijo glavu prema uzgor. Onda je on rekao: „A di je onda Kragićka falila sa mudantama?“

                                                                              Robi K. (IIIa)