'E, mileni moj, naš posal je dobar i mi ga volimo. Ništa nije teško ni sramota radit, šta je pošteno. Dok dva puta dnevno ne utovarimo kamion od 11 tona, ne idemo doma. Odgovorni smo za Meje, Lovret, Varoš, Spinut, Bene i zapadnu obalu. Svaki dan čistimo uži centar grada i odvozimo smeće. Rejon je dobar i ljudi se odgovorno odnose prema smeću', kaže za Slobodnu Dalmaciju Ivan Cvitković iz Potravlja, koji već 25 godina svoj kruh zarađuje u 'Čistoći'.

Jutro počinje u 5.30, a smjena završava oko 12 sati, uz uvjet da je grad čist. Smrad iz koša kamiona, koji smetlar udiše dok u vožnji stoji na tzv. stopalima, nepodnošljiv je običnom nosu. 'Ma, mi ti to i ne osjećamo, postali smo imuni. Ja 19 godina udišen ove 'miomirise'.. Puno ljudi kraj kamiona začepi nos prstima i biži dalje. Najviše smrdi hrana iz restorana, koju ugostitelji nepropisno zapakiranu bacaju u kontejnere. A kad se to liti usmrdi, onda baš nije ugodno, ali mi smo navikli', govori Mate Vuletić iz Kozice pokraj Vrgorca, koji 19 godina radi u 'Čistoći'.

Pričaju škovacini, kako u Dalmaciji kažu za smetlare da 'svega blaga' ima u kontejnerima. 'Bacaju ljudi i uginule pase i mačke, ali i na to smo navikli. Najteže nam je radit kada je zima i kiša. Onda smo dobro obučeni, ali se otežano krećemo i ako imamo kabanicu - slabo vidimo. 'Stopala' kamiona su skliska, pa je i na njima teško zimi stat, a i vozaču je zimi teže. Ljudi moraju znat da mi 50 posto vožnje imamo u rikverc, pa ih molimo da pripaze di se parkiraju', dodaje Ivan.

Više pročitajte ovdje