'Često se traži objašnjenje kako sam 'iznenada' otišao s HRT-a. Neki će reći da je ponuda došla preko noći, ali nije baš tako. Nova TV je već nekoliko puta vodila razgovore sa mnom, uvijek iskreno i otvoreno, nismo se tad mogli dogovoriti, a sada se sve posložilo. Ujutro sam odradio posljednju šihtu na radiju, a popodne sam već bio na novim zadacima. Ne dogodi se to svima. Prelaskom sam jako puno dobio', rekao je Frano Ridjan za Novi list.

Kaže da ga je na snimanju Supertalenta ugodno iznenadila atmosfera. 'Prvih dana su svi bili malo suzdržani, očekivali su da je došao neki pametnjaković i umišljenko, kad ono.. Nakon dva sata svi smo se grlili, od čistačica do žirija. Mislim da je iskrenost', tvrdi voditelj. Dodaje kako ga je Igor Mešin sjajno primio.

'Zezam ga da je ta naša izvanbračna zajednica profunkcionirala unatoč starim ljubavima. Ali on i Rene i dalje rade, prijatelji su, generacija. Nisam nikad ni pretendirao na to da nas se uspoređuje, nisam takav tip. Tko će raditi bolje, tko lošije? Njih dvojica su to radila super. Televizija je i stvara navike', ističe.

Pričao je i o usporedbama s prijašnjim voditeljem Reneom Bitorajcem.

'Mi smo ljudi koji smo prihvatili to da će nas netko ocjenjivati. I normalno je da ću nekom biti simaptičniji ja, a nekom netko drugi. Ni ne gleda se ovaj show zbog voditelja, već se gleda zbog ljudi koji su na pozornici. To je show usmjeren na kandidate', poručio je.

Otkrio je je i poneki detalj sa snimanja: 'Janka sam vozio na Hitnu kad su ga prebacile preko leđa džudašice pa jadnik nije mogao spavati jer je mislio da je slomio rebro. Pričuvao sam mu juhu i odveo ga na Hitnu. Šuputicu sam nosio s pozornice do stolca. Davora Bilmana sam nahranio tako što sam naručio platu kad smo snimali na neradni dan. Martinu Tomčić sam kupio tako što sam joj rekao: 'Martinče, ti znaš da ja nisam neki vokalist, ali znam da od tebe mogu jako puno naučiti! I čuo sam da voliš suši!'.

Zabavljač je, kaže Frano, definicija svih koji rade voditeljski posao unutar showbiznisa.

'U nas je spomen showa uvijek vezan uz projekte koji baš i nisu uspjeli. A ljudi zaboravljaju da je, recimo, Kviskoteka bila show. I to sjajan. Bilo je i drugih stvari, jedino što nismo imali je talk show, onaj pravi u kojem imaš osobu kojoj vjeruješ, koja ima pravo na sve i koju šef neće nazvati i reći da ne smije nešto. Nadam se da ćemo ga imati, da će se to dogoditi, možda i kad ja budem u punoj snazi, s nekih 45, 50 godina. To ovoj zemlji treba. Samo se trebamo osloboditi tih nekih okova međuovisnosti. Kod nas je problem definicija kritike. Kritika je kod nas nešto što se mora zaustaviti i što je negativno, a u stvari je svaka kritika korektiv, najbolje što ti se može dogoditi. Sanjam show u kojem se spuštam niz stepenice i imam 40 glazbenika u studiju', priznaje.