Silvija Vukić i Ivana Kračak iz Samobora prokomentirale su što se zapravo događalo s braćom Perković i što misle o ljudima koji ih tračaju
Djevojke, kako se čini, obje ćete ostati na selu?
Silvija: Ja sam već bila spremna na odlazak, okolnosti su se promijenile. Ivana bi otišla za mnom.
Ivana: Zajedno smo došle, zajedno i odlazimo.
Braća Perković su bacili oko na vas, jeste li vi ostale ravnodušne?
Silvija: Ostala sam ravnodušna.
Ivana: Saša mi se svidio na prvi pogled, ali uspjela sam koliko-toliko ostati na zemlji...
Kako je provesti ljeto na selu?
Silvija: Super!
Ivana: Fenomenalno!
Što vam je najteže palo?
Silvija: Sve je bilo odlično, ali taj zadnji dan mi je teško pao, zbog rastanka.
Ivana: Odlazak, jer sam se u tih par dana skompala s tim ljudima.
Jesu li vam štikle ostale čitave?
Silvija: Naravno da jesu.
Ivana: Jesu, ali i da nisu, ne bi mi bilo žao.
Neki nisu zadovoljni vašom neprikladnom odjećom i obućom za rad, što im poručujete?
Silvija: S takvim komentarima ispada da se ljudi na selu ne znaju srediti, za mene je to glupost, svatko ima svoj ukus.
Ivana: A što da im kažem, slažem se totalno sa Silvijom.
Jeste li se spremne boriti za svoje muškarce?
Silvija: Naravno da sam spremna.
Ivana: Žena koja voli je najsnažnija žena.
Što ste najromantičnije učinile za svoje izabranike?
Silvija: Romantična sam kada volim, tako da ne mogu ništa posebno izdvojiti.
Ivana: Kada sam u vezi ili zaljubljena jako sam romantična. Svaki dan je ispunjen romantikom.
Jesu li muškarci na selu za poželjeti?
Silvija: Svugdje ima muškaraca za poželjeti, samo je pitanje koji je od njih pravi.
Ivana: Bio muškarac u gradu ili na selu, ako je poželjan, poželjan je. Nije bitno odakle je.
Što vam se sviđa kod braće Perković?
Silvija: Iskrenost, duhovitost!
Ivana: Sviđa mi se to što su zabavni i, što je najvažnije, prihvatili su mene i Silviju onakve kakve jesmo.
Neki zli jezici uspoređuju vas sa sponzorušama, što im odgovarate?
Silvija: Na takve gluposti se samo nasmijem, nitko me ne mora financirati, sposobna sam da se brinem sama za sebe,
Ivana: Ljudi pričaju, toga će uvijek biti. Nije moj problem što oni nemaju svoj život, a da sam sponzoruša, TO NISAM.
Što biste sve bile spremne učiniti za ljubav?
Silvija: Ako je iskrena i prava, sve.
Ivana: Apsolutno sve. Do krajnje granice.
Ivana i Silvija zajedno poručuju:
Mi smo samo obične djevojke koje vole uživati u životu i svaki dan dobro iskoristiti, ne žalimo ni za čim i nas dvije smo se i na selu znale zabaviti skupa s onim kozicama i kravicama, koje su ponekad čak i bolje društvo od ljudskog roda… Ha-ha-ha!
