'Ljudi imaju tendenciju da nakon toga pokušavaju naći razlog zašto je on bio predvidljiv da zapravo nije bio atipičan. Dobro? Ok. I sad sve tri značajke su u ovom slučaju ispunjene. Znači mi, mislim da vi znate na koliko sam izbora radio, jel tako, koristimo dosta napredne metode koje ne spadaju samo u klasično anketiranje da tako kažem nego i socijalnu psihologiju, bihevioralnu ekonomiju, matematiku, fiziku itd. Imamo razne modele i poprilično smo dobri u tome', rekao je Kopal novinarima, prenosi N1.

'I kada imate model koji je u svemu, sada u ovom konkretnom slučaju, ostvario svoj rezultat, osim u jednoj varijabli, uvažavajući sve ovo što čitam po eteru i što ljudi imaju pravo izražavati, naravno poštujem tuđe mišljenje, onda je utemeljeno postaviti pitanje da li se upravo dogodilo ovo: Što ne znamo da ne znamo? I onda je time ispunjen prvi uvjet, dakle možda se dogodilo nešto što ne znamo da ne znamo, nešto atipično. Zašto drugi uvjet će ipak imat velike reperkusije? Naime, kada mi iznađemo odgovor na pitanje što ne znamo da ne znamo, onda će to postat 'sad znamo da to znamo'. A onda ćemo to povratno ugraditi u nove modele, u neke politike ili u bilo što drugo što znači da nešto ćemo značajno učiniti da nam se više ne dogodi fenomen što ne znamo da ne znamo. I treći, gdje ljudi imaju tendenciju misliti da je to predvidljivo itd. nas vraća opet u isti problem', smatra Kopal.

'Dakle, sve to mi znamo, ovo što čitamo, da postoji jaka krajnja desnica, da postoji disperzija, da postoji 33 liste itd., ali svejedno, kad sve to analiziramo i uvažimo se dogodilo nešto što spada u crnog labuda', kaže premijerov savjetnik.