Ona učiteljica Smilja je u razredu bacila ispitivalo. Ona je nas ispitivala gradivo iz poznavanja prirode i društva. Prvo je ona prozvala da ustane onaj Kane Šteta. Onda je ona njega pitala: „Kad je bila bitka za Vukovar?“ Kane je najprvo češkao se po ćiverici. Onda je on rekao: „Pa, ovaj, bila je… ono… dosta davno…“ Uča je uletila: „Kad je bila bitka za Vukovar? Znaš ili ne znaš?“ Kane je rekao: „Ne znam!“ Uča je rekla: „Sidi! Dobija si izbornu jedinicu broj sedam!“

Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane onaj Rino Sajla. Onda je uča njega pitala: „Kad je bila bitka za Dubrovnik?“ Rino Sajla je rekao: „Otprilike kad i bitka za Vukovar!“ Uča je pitala: „A kad je bila bitka za Vukovar?“ Rino je rekao: „Aaa, to je bilo baš masu, masu, masu davno…“ Uča je uletila: „Kad? Znaš ili ne znaš?“ Rino Sajla je rekao: „Ne znam!“ Uča je rekla: „Sidi! Dobija si izbornu jedinicu broj pet!“

Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane ona pederica Sandra. Onda je uča nju pitala: „Ko su u bitki za Vukovar bili naši, a ko njihovi?“ Pederica Sandra je piljila u plafonjeru i skupljala je usta. Onda je ona rekla: „Pa, ovaj, naši su bili oni šta su bili za nas, a njihovi oni šta su bili za njih…“ Uča je pitala: „Koji su bili za nas, a koji za njih?“ Pederica Sandra je rekla: „Za nas su bili naši, a za njih njihovi!“ Uča je pitala: „Ali kako su se oni zvali?“ Sandra je rekla: „Zvali su se naši i njihovi!“ Uča je uletila: „Drugim ričima, nemaš pojma, jel tako?“ Pederica Sandra je rekla: „Tako je!“ Uča je rekla: „Sidi! Dobila si izbornu jedinicu broj osam!“

Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane ona balibanica Lidija. Onda je uča nju pitala: „Di je bila Ovčara?“ Balibanica Lidija je raširila ruke i rekla je: „Ih, a di nije bila? Svugdi je bila… ono… stvarno na masu mista, ritko di da je izostala…“ Uča je uletila: „Po čemu mi danas pamtimo Ovčaru?“ Lidija je rekla: „Pa, ono, po pastirima, najviše… isto i po pašnjacima…“ Uča je rekla: „Sidi! Dobila si izbornu jedinicu broj sedam!“ Balibanica Lidija je rekla: „Ali izbornu jedinicu broj sedam je već dobija Kane Šteta!“ Uča je rekla: „Pardon! Dobila si izbornu jedinicu broj četri!“

Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane moj drug Dino. Onda je uča njega pitala: „Ko je bija Mali, a ko Veliki Jastreb?“ Dino je najprvo dumao i grickao je donju usnu. Onda je on rekao: „Mali je bija oni pinku manji, a Veliki oni malo veći!“ Uča je pitala: „Protiv koga su se borili Mali i Veliki Jastreb?“ Dino je raširijo ruke i rekao je: „A protiv koga… ja mislim protiv orlova… i protiv sokolova…“ Uča je rekla: „Sidi, sokole! Dobija si izbornu jedinicu broj dva!“

Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane ona tuljanica Niveska. Onda je uča nju pitala: „Ko je bila doktorica Vesna Bosanac?“ Tuljanica Niveska je malo mozgala i rekla je: „Ona je bila, ono, jedna poznata doktorica…“ Uča je pitala: „A po čemu je bila poznata?“ Niveska je rekla: „Po tome šta je bila Bosanac! Kod nas nema baš puno doktora Bosanaca, a doktorica Vesna Bosanac je jedna od njih!“ Uča je rekla: „Je li? Aj sidi, gospojice posranac! Dobila si izbornu jedinicu broj deset!“

Onda je učiteljica Smilja prozvala mene da ustanem. Onda je ona mene pitala: „Di je bija vodotoranj na Mitnici?“ Ja sam rekao: „Bija je na Mitnici!“ Uča je rekla: „Pardon, krivo postavljeno pitanje! Po čemu je bila znamenita Mitnica?“ Ja sam rekao: „Po vodotornju!“ Uča je rekla: „Pardon, krivo postavljeno pitanje! Po čemu je značajan vodotoranj na Mitnici kod bitke za Vukovar?“ Ja sam rekao: „E nije fer, ja ispravno odgovorim na dva pitanja, a onda me jebete sa trećim…“ Uča je podviknila: „Znaš ili ne znaš?“ Ja sam rekao: „Neću sad odgovarat iz primcipa!“ Uča je rekla: „Onda sidi! Dobija si izbornu jedinicu broj devet!“

Onda je učiteljica Smilja još dalje prozivala i dilila je jedinice. Onda je ona poklopila dnevnik i gledala je koljački po nama rulji u razredu. Onda je ona zarežala: „Sram vas bilo i stid! Imate po devet godina u guzici, a nemate blage veze kako je vaš narod stravično stradava i kako se vaša domovina u krvi rađala! Meni je to bolesno, majkemi, parite monstrumi, a ne đaci! Jel iko od vas uopće zna šta je to bija Domovinski rat?“ Nas pola rulje smo zapiljili se u plafonjere. Drugi pola smo gledali u parketić i kopali smo nosove. Uča je rekla: „Žalosno i tragično! Tragično i žalosno! Sram vas bilo i stid! Nemate pojma ni da je Vukovar pa pod krvavom agresijom i bjesomučnom najezdom Srba, komunista i crvene bande! A izbori samo šta nisu počeli!“

Tu smo mi ekipa zableušili se u uču Smilju sa tupajom od nekužitisa. Onda je mala Teica rekla: „Iskjuz mi, učiteljice, a kakve veze imaju izbori sa gradivom iz prirode i društva?“ Uča je dignila bradu i rekla je: „Da parafriziram precjednicu naše vlade, gospođu profesorku doktorku Jadranku Kosor, na izbore triba ić ka šta se išlo u Domovinski rat!“ Onaj flomić Boban je pitao: „Šta to znači, jebate?“ Uča Smilja je rekla: „Znači da se triba svim silama suprostavit Srbima, komunistima i crvenoj bandi, eto šta znači!“ Onda je moj drug Dino uletijo: „Pa zar nismo mi još previše mali za izbore?“ Uča je isprsila se i rekla je: „Kad domovina zove, ne pita se za godine!“

Onda je u razredu prolomio se revijski amplauz. Učiteljica Smilja je raskeserila se i dignila je obe ruke u zrak. Mi rulja smo opalili još luđe pljeskalo i skamdiralo. Uča je skakućala između klupa i davala nam je po gimi fajv. Samo onda su otvorila se vrata od razreda. Tamo je bila ona direktorica. Mi smo svi zamuknili u roku odma. Dića je sa vrata pitala: „Smiljo, jesi držala nastavu po naputku iz ministarstva?“ Uči je uletilo čudilo: „Kojem naputku?“ Dića je podviknila: „Kako kojem, jebemu mliko materino!? Evo ovom…“ Onda je ona raširila papir u rukama i čitala je: „Napućuje se nastavno osoblje da uoči izbora sa učenicima šta opširnije utvrđiva gradivo o stradanju u Domovinskom ratu, sa posebnim naglaskom na zločinima Srba, komunista, crvene bande i drugih kukurikavaca… Eto kojem!“

Učiteljica Smilja je rekla: „A to? Nou frks, to smo već sve prošli!“ Dića je rekla: „Na bava kua? Stvarno jesi? Nemoj da posli oni odozgo mene prcaju u glavu!“ Uča je rekla: „Ama nemaš brige, šefice! Sad sam to sa dicom sve detaljno proradila!“ Dića je okrenila se prema nama i pitala je: „I? Jesu šta skužili?“ Uča je rekla: „Rezultati su odlični! Svi su dobili jedinice!“ Dića je obisila usta od iznereda. Onda je ona cijuknila: „Zašto je to odlično, jebate dragi irud?!“ Uča Smilja je rekla: „Zato šta ćemo sad sa našim jedinicama oslobodit Vukovar!“

Robi K. (IIIa)