Kad je s dvojicom prijatelja smišljao kamo bi mogli otići na odmor, Ivanu Šariću jedini je uvjet bio da odu toliko daleko da ljudi ne znaju gdje je Europa, a kamoli Hrvatska. Tijekom jednog razgovora prijatelj je iz zafrkancije rekao: 'Hajmo na Bali!' U roku od dva dana trojica pustolova kupila su karte i otputovala na otok u Indoneziji.

'Nismo imali ni hotelsku rezervaciju, samo ruksake i to je to. Bilo je to 'ad hoc' putovanje, ali to nam je i trebalo. Kad si bez plana, tada ništa ne može poći po krivu. Bio je to odmor za dušu, ali ne i za tijelo s obzirom na to da smo svaki dan surfali po četiri-pet sati', ispričao je 26-godišnji stand-up komičar, kreativni producent na radiju Totalni FM i televizijski voditelj. Odsjedali su po surferskim kućama, u kolibama od slame i drveta, a bitno im je bilo samo da imaju čistu posteljinu.

'Sve smo radili dosta robinzonski. Bilo je prekrasno probuditi se u kolibi, izaći na terasu, naći se metar od mora i gledati ogromne valove koji se lome na grebenu', kaže Ivan koji je upravo u Indijskom oceanu prvi put stao na dasku za surfanje. Priznaje, odmah se navukao na taj užasno težak, ali predivan sport.

'Ma čudesan sport, ali jako opasan i brutalan. Svaki sam dan bio krvav od daske, zaradio sam par šavova, izvrnuo zglob, no ne bih mijenjao baš ništa. Kad sam zaradio šavove na stopalu, doktor koji me šivao rekao je da ne smijem u vodu sedam dana. Ali ne, već sutradan sam stavio nogu u plastičnu vreću, oblijepio je selotejpom i - na dasku', kaže novopečeni surfer. Iscrpljeni od jahanja po valovima dečki su na spavanje išli najkasnije u devet navečer (na Baliju mrkli mrak pada već u 18 sati), pa su propustili čari bogatog noćnog života, ali zato su u 20 dana dobro upoznali stanovnike Balija.

'Najviše je hinduista. Dobri su domaćini i jako se trude oko turista, ali neka vas to ne zavara! Uzet će vam pare ako ste glupi i ako ne znate realnu cijenu onoga što kupujete od robe ili usluge. Tamo se za sve cjenkaš, od taksija do provizije u banci', otkriva Šarić. Fasciniralo ga je to što svako selo, makar i samo dvije kuće, mora imati tri hrama.

'Jedan je za bogove, jedan za osnivače sela i još jedan... Zaboravio sam za koga', šaljivo dodaje pa zaključuje: 'Jako mi se svidjelo što sam upoznao tu kulturu. Mislim da ću se vratiti tamo.' Ipak, na povratak ga sigurno neće nagnati tamošnje žene za koje Zadranin iskreno kaže:

'Nisu baš nešto. Vidio sam četiri zgodne cure u 20 dana. Oči su mi bile zahvalne kad sam se vratio u Zadar. Definitivno na Balkanu imamo prekrasne žene.'