Kuda god krenem, argumenti stabilni kao država. S jedne strane, boli me uvo za plišane jastučiće s nespretno izvezenim srcedrapateljnim porukama, ježim se od ideje da bi možda trebalo do Konzuma po prigodni dekor, valentinovskim večerama prkosim onim balavim: 'E, baš sad neću', a vaze su mi pune svaki dan jer su to moje vaze i tako me bila volja. I ima da se ljubav slavi svaki dan, a ne kad nam tako vele trgovci!

Da, da, ja sam od onih koji prigodni konzumerizam mrze iz dna duše. Osim kad je Božić i kitim bor. Osim kad je Sveti Patrik i pijem pivo. Osim kad su maškare pa mi se jedu tople krafne. Ma kvragu sve, volim i Svi Svete. Obožavam promatrati sramežljive dječarce koji tako nespretno, kao da im je ruka slomljena, drže srcoliku bombonijeru dok čekaju dragu na trgu pod satom i dražesna su mi ona bedasta pitanja: 'Hej, što da kupim dragoj za Valentinovo?' Što da vam velim, kontradikcija mi je srednje ime. I možda vas baš zato ne bi trebalo čuditi što predlažem da svojoj voljenoj polovici za poklon u virtualni sandučić pošaljete reklamu. Lijepu, osjećajnu reklamu.

Tijekom predvalentinovskog čeprkanja po sjećanjima i, naravski, dobrog starog guglanja, odabrala sam nekolicinu uradaka koji svaki u svom 'fazonu' (obraćaju se različitim vrstama/fazama ljubavi) dokazuju da na svijetu postoji lijepo oglašavanje koje, istina, na kraju balade prodaje proizvod, ali i potiče na razmišljanje, propituje, golica maštu i raduje. I, da, zaključih da ako već kupujemo bogate bukete krizantema i svijeće na baterije u slavu mrtvih, zašto ne bismo barem jednom godišnje slavili ono što nas zaista čini živima. S čokoladom il' bez.

Sretan svima dan ljubavi!

'Zaljubljen sam preko ušiju' ljubav (Ariel)

'Rade mi se proste stvari' ljubav (Rembrandt)

'Budimo realni' ljubav (Amstel Beer)

'Voliš li me još uvijek' ljubav (Disney)

'Da mi je vratiti vrijeme' ljubav (Orange)

'Volim te zauvijek' ljubav (Interflora)