Nama je doma neko u nedilju pozvonijo na vrata. Tata je odgibao da otvori i vidi ko je. To je bijo moj dida sa Šolte. Tata je rekao: „Ooo, šjor fosilac! Otkud ti?“ Dida je rekao: „A evo, doša san u vas gledat onog majmuna!“ Tata je pitao: „Kojeg majmuna?“ Dida je rekao: „Ovog šta mi je sad otvorijo vrata!“ Tu je moj dida rikavela od smijade u portunu. Tata je prekrižijo ruke na prsi i rekao je: „Pa di se ti gasiš, staro prdilo, a? Nisi mi još ni u kuću uša, a već si me počeja vriđat!“ Dida je rekao: „Aj, aj, to je bila jedna lakša bruma, šta se odma duriš! Znaš ti dobro na kojeg ja majmuna mislin!“ Tata je rekao: „A znan! Na onog šta ga sad svi oće gledat, a još juče nam je svima jeba mater na svim frontovima!“ Dida je dignijo kažimprst i rekao je: „A meni još i ćer!“

Moj tata je zaškarpunijo se po faci i dreknijo je: „E znaš šta! Saš lipo sve ispočetka ili ti nema ulaska u kuću!“ Onda je tata raširijo se na vrata i gledao je didu kilerski. Didi je uletila zbunjoza: „Pa šta sad izvodiš, čoviče? Šta ispočetka?“ Tata je viknijo: „Iliš bit fin i pristojan ili moš prvim trajektom nazad na Šoltu!“ Onda je on didi tuta forca zalupnijo vrata isprid ćunke.

U portunu i u hodniku je najprvo bila mrkla tišinčuga. Onda je za dvi minute neko pozvonijo na vrata. Tata je otvorijo da vidi ko je. To je bijo moj dida sa Šolte. Tata je rekao: „Ooo, šjor fosilac! Otkud ti?“ Dida je rekao: „A evo, doša san u vas gledat onog majmuna!“ Tata je pitao: „Kojeg majmuna?“ Dida je rekao: „Znaš ti dobro na kojeg ja majmuna mislin!“ Tata je rekao: „E pa malo si se zajeba u tajmingu! Taman nam je sinoć crka televizor!“ Dida je zinijo: „N bava? Kako to misliš, crka?“ Tata je rekao: „Lipo mislin! Nešto je u njemu kvrcnilo i nema ni slike ni tona! A meštar nam je reka da ne radi nediljom!“ Dida je rekao: „Koja pegula, čoviče! Ja mislin, zete, da si ti jedini u Hrvackoj šta mu danas ne radi televizor!“ Tata je slegnijo sa ramenima i rekao je: „Jebešga, bed lak!“ Dida je rekao: „I saš onog majmuna morat gledat u ogledalu!“

Posli je moj dida za obidom mrgaški se keserijo i prepričavao je kako je tati strovalijo tri revijske brume. Tata je žnjopao pohani šnicel sa pireom i šutijo je. Mama je nabrzihen skupljala stvari sa stola i rekla je: „Ajmo, ajmo, brže malo sa obidom, jošćemo na kraju zakasnit!“ Onda je ona okrenila se prema meni i rekla je: „Robi, žilaviš ti šnicel po ure! Ne mogu te više majkemi gledat!“ Ja sam rekao: „Ne berem di je žurba?“ Mama je rekla: „Pa počeće nam prenos na televiziji, jebaga jarac! Znaš da u dvi ure moramo gledat onog pokvarenog gada!“ Ja sam pitao: „Kojeg pokvarenog gada?“ Mama je rekla: „Onog šta nam se svima krvi napija! I šta je opljačka cilu zemlju, pičkalimu mile matere!“ Ja sam malo produmao i pitao sam: „Ako nam se svima krvi napija i opljačka nas, zašto ga još moramo gledat na televiziji?“ Tu su svi veliki za stolom zapiljili se u mene. Onda je mama meni rekla: „Robi, nije pristojno sa punim ustima srat protiv slobode govora!“

Tata je mene pomilkijo po glavuši i rekao je: „Dobro ti mater govori, sinak! Moraš se malo kužit u demokraciju! Čak i najgori ubojice i zločimci imaju se pravo pojavit na televiziji i reć svoju istinu!“ Dida je rekao: „Oni još i više nego svi ostali!“ Ja sam rekao: „To kužim! Al ne kužim zašto mi to moramo gledat?“ Tata je rekao: „Kako zašto? Pa kakošmo ne gledat ono šta se prikazuje u prajm tajmu?“ Ja sam rekao: „Tako šta nećemo upalit televizor!“ Tata je zavrtijo sa kažimprstom po sljepočnici kao da ja sam malo šuknut i rekao je: „Di ti je tu logika, jebate? Da ja plaćam preplatu zato da bi drža ugašen televizor?“ Mama je rekla: „A je, Robi, nekad stvarno znaš bit totalni debil!“

Onda je moj dida rekao: „Ajmo, ekipa, dva manje pet je!“ Onda su veliki skočili se od stola i odgibali su prema primaćoj. Samo je dida prvo nagnijo se kroz ponistru da malo proćiri šta je vanka. Onda je on raportira: „Čoviče, nema pasa na ulici!“ Onda je opet raportira: „Nijedno auto ne vozi, ne čuje se ni bubica!“ Onda je dida okrenijo se prema unutra i zaključijo je raport: „Evo, tačno ovakva je bila tišina dok je majmun pljačka!“

Onda su veliki zabili se u primaću. Ja sam ostao u kužini slagat slije jer pošto su mi oni bili živa tlaka. Onda je iz primaće čula se deračina i beštimačina. Mama je vikala: „A pogleaj se na šta sličiš, govno jedno brezobrazno!“ Tata je vikao: „Sralo jedno glupo!“ Dida je vikao: „Škovaco jedna ljucka!“ Mama je vikala: „Degeneriku jedan bolesni!“ Tata je vikao: „Sram te može bit i stid!“ Dida je vikao: „Jebati pas sve živo i neživo!“ Onda sam ja uletijo u primaću da vidim koja je drama. Tamo su mene spičili šok i nevjerica. Veliki su drevili se i piljili su u televizor. Samo na televizoru nije bilo ni slike ni tona.

Ja sam zinijo: „Šta je ovo, jebate led?“ Mama je na mene brecnila se: „Daj nemoj sad smetat kad je najnapetije!“ Ja sam viknijo: „Alo, klipsoni! Pa nije vam uključen televizor!“ Tata je okrenijo se prema meni i rekao je: „Uključen je, kako nije! Samo šta ne radi!“ Mama je rekla: „Sinoć se pokvarija! Nešto je u njemu kvrcnilo i nema ni slike ni tona!“ Tata je rekao: „A meštar je reka da ne dolazi nediljom u kućne posjete!“ Meni je uletila turbo tupaja: „Pa šta onda vi to izvodite?“ Tata je rekao: „Ako cila Hrvacka visi isprid televizora, ondašmo bogami visit i mi! Viš da je dida potega sa Šolte da visi u krugu obitelji!“ Ja sam viknijo: „Ali šta radite isprid televizora ako televizor ne radi?“ Tata je rekao: „Gledamo pokvarenog gada!

Robi K. (IIIa)