Rulja iz portuna su imali u portunu sastanak kućnog savjeta. Na sastanku kućnog savjeta je ona Domazetka rekla: „To da ću ja misečno plaćat dvista kuna za vodu, e pa oću klinac! A nema šanse da san ja tu vodu potrošila!“ Ona Plazibatka je rekla: „A je, bogami, otkad je voda išla tries posto gore, računi su postali za neizdržat! Pojedinci toče li ga toče, a svi plaćamo!“ Onaj Barba Mario je rekao: „Jebešga kad imamo zajedničko brojilo!“ Onaj barba Jole je pitao: „A zašto nemamo svaki svoje?“ Barba Mario je rekao: „Zato šta za ugradit svoje brojilo moraš platit tri soma kuna! Ko može imat tu lovušu?“ Onaj Šegvić je pitao: „A kako nam onda oni gore izračunaju račune?“ Barba Mario je rekao: „Imamo jedno brojilo za cili portun i onda se ukupna potrošnja podili sa brojem stanara! Skroz logično!“ Plazibatka je podviknila: „Kurac je logično! Kako oni mogu znat koliko ko od nas troši?“ Domazetka je podviknila: „Tačno! Zašto se ukupna potrošnja dili sa brojem stanara, umisto, naprimjer primjera, sa brojem mudanti?“

Tu su se svi rulja zableušili u Domazetku. Ona Bezmalinovićka je pitala: „Zašto sa brojem mudanti, jebate?“ Domazetka je njoj rekla: „Zato, Bezmalinovićka, šta tebi nonstop na tiramolu visi po osan pari mudanti! Ja to u životu nisan vidila da neko dnevno pere dvi mašine robe!“ Plazibatka je njoj rekla: „Dobro ti Domazetka govori! Nemoš ti, dušo moja, u ovakvoj krizi minjat mudante svako uru vrimena! A da onda to mi svi skupa plaćamo!“ Bezmalinovićka je rekla: „Ne, nego ću ji minjat jednom misečno! Ka neki!“ Domazetka je skriknila: „Ka koji, jebenliti mliko materino?! Ka koji?!“ Bezmalinovićka je dreknila: „Aj muči, šporkujo jedna! Na šta si spala da poštenim ženama brojiš mudante!“ Plazibatka je njoj viknila: „Šta ti ji ne bi brojala, dramfuljo! Pogleaj malo šta svit govori kad ti vidi nakrcan tiramol! Kažu, ili je u onom stanu ženski internat, il je u điru neki teški trafiking, il tu živi žena sa sedan gujica!“ Bezmalinovićka je arlauknila: „A šta ti sereš, đikačo trokrilna! Jedne tvoje mudante su ka deset mojih! Kad ih obisiš na tiramol pare zastava na Dan zahvalnosti! Ne mogu ti skužit razliku između mudanti i jorgana!“

Onda su rulja jedva zaustavili žensku ekipu da se ne pošoraju. Barba Jole je rekao: „Skulirajmo se malo, ljudi! Umisto da sad budemo složni i dogovorimo zajedničke mjere štednje, mi uletimo u karačinu! Tačno šta banda na vrhu oće!“ Onda je barba Mario rekao: „Nije me briga, Bezmalinovićka, al ne govori ti Domazetka skroz bezveze! Evo prekjuče su ti na tiramolu bile one mudante sa medama i patkicama, a danas isto!“ Onda je onaj Bezmalinović dreknijo: „Šta se ti zagledaš u ženine mi mede, drkadžijo jedan!“ Onda je onaj Šegvić uletijo: „Bravo, Bezmalinoviću, dobro si mu obrusija!“ Onda je onaj Gospodnetić uletijo: „Aha, baš si se ti, Šegviću, naša javit, a nonstop se tuširaš! Nemoj mislit da cili portun ne čuje kako ti fljaska voda po banju!“ Barba Jole je rekao: „Je, Šegviću, to je čista patologija! Više si nam lovuše posrka sa svojom higijenom nego šta si pokra u Lučkoj upravi! Ako misliš daš pod tušem oprat savjest, e bogami neš!“ Šegvić je cijuknijo: „Šta je vama, ljudi? Ka da se vi ne tuširate?“ Gospodnetić je rekao: „Ja san danas opra noge jerbo je sastanak kućnog savjeta! Al dvajs dana prije toga nisan!“ Ona Kragićka je uletila: „E znan, zato ti žena kuka i cvili u poslugi! Da svi u portunu žive u stanovima, a samo ona u štali!“

Tu je u portunu opet uletijo ršum i iznered. Moj tata je rekao: „Skulirajte se ljudi, jebemu mater! Nemojte da nas banda odozgo zavadi! Ajmo rađe dogovorit mjere štednje!“ Onda je ona stara Đolongica rekla: „Šta se tiče štednje, tu se svi možete ugledat na mog pokojnog Zorzija!“ Barba Jole je rekao: „A je, otkad je umra posta je idealni potrošač!“ Đolongica je rekla: „Nije u mog pokojnog Zorzija bilo da će mu curit voda iz špine dok pere zube, ne, ne, moj miki…“ Bezmalinovićka je pitala: „Kako ih je onda pra?“ Stara Đolongica je obrisala suzicu sa šudarom i rekla je: „Ajme, ka da ga sad vidim… Moj pokojni Zorzi bi ulija malo vode u bićerin, onda bi to usuja u usta i mućka, mućka, mućka, onda bi to pljunija nazad u bićerin, onda bi to isto vratija nazad u usta i mućka, mućka, mućka, onda bi to pljunija nazad u bićerin, onda bi to isto vratija…“ Samo svi u portunu su vikali da dosta i složili su gadljive face da to im je tu mač ogavno.

Onda je ona Bezićka dignila ruku i rekla je: „Ovo šta Đolongica govori možda je malo za izrigat, al ima dublju logiku! Ja san, naprimjer primjera, svom Đaniju doma lipo rekla – viš da je teška kriza, mili, nemoš svaki put posli pišanja pustit vodu! Pogotovo kad ti je tako spižđena prostata! Ako tako nastaviš, mili, sveš nas bacit na inkanat! I bogami moj Đani sad piša cili dan, a tek naveče prije spavanja pusti vodu u zahod!“ Rulja u portunu su zamišljeno klimali sa glavama. Domazetka je rekla: „E ali kakoš ti te stvari ovoj današnjoj mlađariji objasnit! Nema tu više stege, čoviče! To je sve na teškim drogama i higijeni!“ Plazibatka je rekla: „Danas dicu i u školi uče ne samo da posli pišanja puste vodu, nego da još i operu ruke!“ Bezićka je rekla: „Nemoj me jebat?!“ Neko je rekao: „Strašno!“ Neko je rekao: „Koji užas!“ Neko je rekao: „Obrazovni sustav nam je totalni horor!“ Neko je rekao: „Di ide ova zemlja, za majku božju…“

Samo onda je Bezmalinovićka rekla: „E, a šta ćemo sa onima koji plaćaju vodu za dva člana familije, a u stanu ih ima troje?“ Tu je ona značajski pogledala prema Kragićki. Rulja su isto okrenili se prema njoj. Kragićka je zarežala: „Jel ti to, Bezmalinovićka, možda misliš na moju Anđelu? Jel to misliš na moju pinčku Anđelu, molinte lipo?“ Bezmalinovićka je rekla: „Jebe se meni kako ti zoveš svoju pinčku!“ Kragićka je skriknila: A sram te bilo, štraco jedna! Prvo i prvo, moja Anđela uopće ne pije vodu iz špine, nego joj dajem jamnicu i kokakolu! A drugo i drugo, moja Anđela ne koristi ni banj ni zahod! Nego je vodim u parkić!“ Tu su rulja okrenili se prema Bezmalinovićki. Samo Bezmalinovićka je držala začepljenu labrnju. Kragićka je dreknila: „Kad bi se svi u portunu ponašali ka moja Anđela računi bi nam bili nula kuna! Ja san svoju Anđelu izdresirala da bude uzorni član zajednice!“ Bezićka je rekla: „Bravo, Kragićka, to se zove odgovorno postupanje!“ Kragićka je klimnila sa glavom. Bezićka je rekla: „Pa kad izvodiš Anđelu u parkić pokakit se, šta usput ne izvedeš i muža?“
Tu je u portunu opet uletijo teški ršum i iznered. Neki su držali neke da ne pošoraju se. Barba Mario je govorio: „Dajte se ljudi razlogu! Nemojte da nas banda na vrhu zavadi!“ Barba Jole je rekao: „Jebešmi mater, ovo zajedničko brojilo je gore od zajedničke države!“ Domazetka je rekla: „Igzaktli! Ovako je bilo i u Jugoslaviji! Jedni štede i muče se, a drugi broje naše devize!“ Plazibatka je rekla: „Igzaktli! Uvik se jedni peru na račun drugih! A zna se tačno koji na račun kojih!“ Šegvić je pitao: „Kakvi su to sad aluzijumi?“ Plazibatka je rekla: „Koji aluzijumi?“ Šegvić je rekao: „Jel ti to sad, Plazibatka, prcaš Milosavljevića zato šta je Srbin?“ Onda je Milosavljević na njega skočijo: „Ko je Srbin?! Otkud ti znaš da san ja Srbin?!“ Šegvić je rekao: „Dobro, šta sad ima veze, Milosavljeviću! Glavno je da ne trošiš previše vode za tuširanje!“ Gospodnetić je uletijo: „Tojest da budeš prljavi Srbin!“

Onda je u portunu uletila revijska tarapana i cipačina. Moj tata je vikao: „Nemojte ljudi! Koji vam je kurac!“ Samo ekipa su nastavili sa deračinom i cipačinom. Plus su gađali se sa postolima i privjescima od ključeva. Onda je moj tata svom forcom viknijo: „Alo, ruljo, a da razbijemo brojilo?!“ Tu su svi ukipali se na mistu. Onda su okrenili se prema tati i gledali su ga. Moj tata je nakašljao se i rekao je: „Gospodo stanari, iznosim predlog da razbijemo brojilo!“ Rulja u portunu su piljili u njega sa razrogačenim očima i šutili su. Onda je barba Jole pitao: „Kako to misliš, da razbijemo brojilo?“ Tata je rekao: „Lipo mislim! Ne mogu nam naplaćivat vodu ako je brojilo neispravno! A kad ga dođu popravit, mi ćemo ga opet sjebat!“ Rulja su piljili u tatu i šutili su. Onda su svi u roku munja izjurili iz portuna. Onda su svi se nacalili se iznad šahte. Onda su Šegvić i Gospodnetić dignili gvozdeni poklopac od šahte. Onda je barba Mario uzeo bovan. Onda je on sa bovanom skrehao u brojilo i skršijo je staklo. Onda je on skrehao još jednom sa bovanom i skršijo je brojčanik. Onda je Domazetka rekla: „Ode Jugoslavija u pičku materinu!“

Za tri dana su dva meštra iz vodovoda stajali iznad otvorene šahte. Rulja iz zgrade su utiho ćiribimbili iza ponistra i balkona da uberu koja je spika. Prvi meštar je gledao u skršeno brojilo i rekao je: „C, c, c, evo još jednih iz klase optimist… Ovde svaka pizda viruje da može nas zajebat kad oće!“ Drugi meštar je rekao: „Nemoš bilivit, čoviče! U svakom drugom portunu razbiju zajedničko brojilo! I onda misle dašmo mi to ić popravljat ka zadnji naivci!“ Onda je prvi meštar dignijo glavu prema ponistrama i balkonima i viknijo je: „Alo, ekipa! Razbilo vam se zajedničko brojilo!“ Onda je barba Mario provirijo priko balkona. On je blekasto se rumenkijo po faci i rekao je: „Je, je, i mi smo primjetili… Oćetel ga sad popravit?“ Drugi meštar je viknijo: „Oćemo kurac! Pa da ga sutra opet sjebete!“ Prvi meštar je viknijo: „Umisto toga ćemo vas ištekat iz mreže!“ Barba Jole je sa druge ponistre doviknijo: „O kakvoj mreži ti govoriš, klipsone? Prevedi to na hrvacki!“ Prvi meštar je viknijo: „Obustavićemo vam isporuku vode!“ Barba Mario je dreknijo: „Ama kojoš obustavit, jebate dragi irud?! Šta to znači?!“ Prvi meštar je viknijo: „Znači da ste dosad imali vodu, prika!“ Drugi meštar je viknijo: „A saćete se kupat u krvi!“

Robi K. (IIIa)