Kako biste bili zadovoljni rezultatom svoje roštiljske avanture, bitno je voditi računa o nekoliko važnih preduvjeta, a jedan od njih je i da meso treba izvaditi iz hladnjaka pola sata prije nego ga se stavi na roštilj, kako bi se približilo sobnoj temperaturi.

Dakako, dobar je savjet redovito čistiti roštiljske rešetke kako bi se biste izbjegli zagaranje mesa. Nemate li pri ruci četku za čišćenje, poslužit će i aluminijska folija, s kojom pomoću hvataljki za roštiljanje možete očistiti rešetke.

Stoga, kako biste si olakšali i ubrzali sljedeće roštiljanje, rešetke je najbolje čistiti odmah nakon roštiljanja.

Površina na koju ćete polagati hranu, ploča ili rešetka, mora biti dobro zagrijana. Stavite li hranu na roštilj koji nije vruć, zalijepit će se, otežati vam okretanje, dobar dio toga što pečete ostat će na i roštilju.

Vodite računa i o vremenu i temperaturi pečenja: pečete li npr. pileća prsa, okrenite ih četiri puta. Prva dva okreta neka budu na višoj temperaturi kako bi meso dobilo okus dima i zadržalo unutarnje sokove, a druga dva okreta na neizravnoj toplini.

Često se na roštilju uz piletinu nađe različitog povrća, pa i voća, ali time si samo stvarate zbrku. Plamen koji nastaje kapanjem masnoće teže će vam tako biti ugasiti, zbog čega meso može dobiti izgoren okus.

Ako pak pripremate piletinu, nakon što je pečeno meso spremno za rezanje treba ga pustiti da odleži i odmori od topline. Manjim komadima bit će dovoljno pet minuta, a za pola pileta ili cijelo isplati se strpiti 15 do 30 minuta.

Ukoliko volite na roštilj baciti povrće poput luka, tikvica, paprike ili patlidžana, izbjegavajte rezanje na tanke kriške. Osim što će vam trebati više vremena i žara za pripremu, pretanko narezano povrće lakše će se raspadati ili kod okretanje skliznuti između rešetki u žar. Za brže i lakše okretanje povrće možete nanizati u ražnjiće.

Prilikom pripreme mesa za roštilj, odstranite s njega višak masnoće. Naime, ako stavite previše masnog tkiva iznad vrućeg žara, topit će se i cijediti po žaru, a to uzrokuje neželjenu pojavu plamena zbog kojega hrana na roštilju zagara i nema željeni okus. Za prirodni, dimni miris žara, ugljen zapalite u starteru - limenoj cijevi s rupama.

Žar briketa možda je postojaniji, ali pečete li plodove mora ili paprike, trebat ćete veću temperaturu kakvu u početku daje ugljen od tvrdog drveta.  

Ujednačenost temperature treba održavati što je više moguće. Prije početka roštiljanja ugljen treba ostaviti da se užari, a spreman je kad ga prekrije tanki sloj sivog pepela. Kad taj sloj prevlada, temperatura će pasti pa ako imate više toga za roštiljati, ne zaboravite povremeno na žar ubaciti nekoliko komada ugljena ili pripremajte novi žar u starteru.

Savjet za kraj: Kao i u kuhinji, kod roštiljanja je važno voditi računa o sigurnosti hrane. Temperatura je u mesu kojega ste ispekli ubila potencijalno opasne bakterije, no stavite li pečeno meso u posudu u kojoj ste ga nosili dok je bilo sirovo, vratit ćete bakterije natrag. I nikad nemojte pečenom mesu pokušate povećati sočnost vraćajući ga u marinadu u kojoj je sirovo ležalo.