Njegou objavu prenosimo u cjelosti i 'originalu'.

'Svaki rezultat je samo ogledalo rada u prošlosti. Tako da ovo šta se dogodilo nije slušajno isto ka šta nije slučajno da se to dogđja baš nama i tako već 20 i kusur godina. Svi zajedno tribamo konačno izvadit glave iz pijeska i počet realno gledat na stvari. Mi sa najboljim igračima odavno nismo više vrh europske košarke a bez njih smo još niže.

Pogledajte utakmice protiv Poljske. Oni su fizički jači i spremniji od nas. Samo je bilo pitanje kad će nas slomit. I sa najboljin igračima i bez njih. Da ne govorin o Litvi i ostalima s vrha. Sukus svega je da triba puno više radit. U prvom redu klubovi i igrači individualno. Savez je u zadnjih par godina napravija dosta stvari za poboljšanje ali bez suradnje klubova nećemo naprid.

Liga je do prije dvi godine trajala dva miseca a zaštićeno godište je iskorištavano da ti isti klinci rade manje jer mora igrat a ne da bi kroz igru napredovali. Igrači po reprezentacijama borave dva miseca godišnje a sve drugo su po klubovima. Na pripreme dolaze neadekvatno pripremljeni pa je nemogućce mijenjat navike u kratkom roku. I da smo uspili nekin slučajen otić dalje moje bi mišljenje bilo isto.

Kad san prije godinu ipo dana reka javno da tribamo krenit iz početka sa U 20 selekcijon pojačanom sa par iskusnijih javnost me dočekala na nož ka idiota. Ja samo odavno realno gledan na stanje stvari i znan da je skoro nemoguće prominit navike starih igrača nego da se triba okrenit mlađin generacijama i odgajat ih pravilnije. Ne zato šta san ja nešto posebno pametan nego zato šta san sve to proša na svojoj koži i znan šta me dovelo tamo di san stiga. Samo i isključivo krvavi rad, red i disciplina te odricanje od normalnog života. To je jedini put naprid.

I možemo Stojko i ja otić, može doć sveti Ivan Pavao za predsjednika i trenera ali nećemo milimetar naprid ako se ne počne radit puno bolje. Svaki klinac se triba pogledat u ogledalo i reć šta oće. Svaki klub će morat isto tako drastično unaprijedit rad. I zato apeliran na svih da ovo ne shvate kao skidanje odgovornosti jer i mi u savezu uzimamo svoj dio na leđa nego kao put za izać iz svega ovog stanja. Vrime generacije 92’ je odavno prošlo ali ta generacija zna jako dobro šta je dovelo do osvajanja 10 medalja u 10 godina. Pitanje je samo ko se oće do kraja žrtvovat u krajnjem slučaju za sebe pa tek onda za klubove i reprezentaciju'.