– I dušo, nisam znao jesi li na spisku.

– A mislila sam danas poslije ovog, kada sama napravim, nazvati – odgovara I. Ćorluka

– Kad dođeš na četvrtu godinu, onda si na konju – kaže Lujinović

– E, baš – odgovara I. Ćorluka.

– Nešto bi’ te pito – kaže zatim Lujinović.

– Pitaj – odgovara I. Ćorluka.

– Oš dat p....? – pita Lujinović, na što se djevojka nasmije. – Znam da imaš.

U drugom razgovoru između Ćevida i studentice Ane Mužic, on je tješi:

– Znaš šta, samo si mi ti pala od svih, života mi.

– He, he – odgovara djevojka.

– Al', nema veze, nije naš, puno je, samo ti sve ostalo uspješno, je l' znaš... Ništa ti ne brini, čut ćemo se – kaže dalje Ćevid.

– Da. I skupila sam 17 bodova, a nisam ni pogledala – hvali se djevojka.

– E, to ti je dokaz inteligencije – kaže Ćevid te dodaje:

– Sedamnaest bodova ti sama napraviš Miki moj, a nisi se ni oznojila. Toliko sam ja napravio kad sam prolazio, a znaš kako su zvonili telefoni od dekana i prodekana u moje doba na Strojarstvu.

Kaže mi ovaj, viče, pa nemoj njega pustiti, on sad ima 10 bodova od mogućih sto. Kaže zadnji put mu je isp'o dimnjak od 24 kilometra... A on kaže pusti ga, to je naš čovik, kada budemo pravili dimnjake, naći ćemo bolje stručnjake od njega...

Tko je, kako i na koji način polagao ispite na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, moglo se čuti i u drugim razgovorima.

Posrednik Milan Ćevid i student Hrvoje Markota (osuđen u istrazi, op.a.) dogovaraju tako uvjete polaganja, a u jednom trenutku Markota spominje profesora Prgu, na što ga Ćevid upozorava:

– A čuj, to ti ne garantiram životom, ali nemoj mi priko telefona, ubit ćeš me u p... materinu. Oni nas slušaju...

– A, da, da – odgovara Markota.

– Snimaju u p... materinu, stari, razumiš li. Čoviče, zbog toga se tribamo naći, nismo priko svita – daje mu Ćevid upute.