Moj dida sa Šolte je stajao isprid stare masline. Stara maslina je bila suva i zdrajfana. Dida je njoj viknijo: „Padni, pizdaliti strinina!“ Maslina se nije micala. Dida je naperijo prstom prema njoj i dreknijo je: „Cili me život tlačiš, gubo gubava! Ne mogu te više gledat! Padaj doli, jebenliti sve na svitu!“ Onda tu je naišao onaj didin frend barba Đorđo. On je didu pitao: „Šta to radiš, čoviče? Cila te vala čuje!“ Dida je rekao: „Ma ništa! Malo vježbam rušenje vlasti!“ Barba Đorđu je uletila zbunjoza: „Pa vježbaš sa starom maslinom?“ Dida je rekao: „A znaš da na Šolti ima samo maslina, borova i nešto česmine! Ovdi toliko toga fali da nemaš šta ni srušit!“

Barba Đorđo je gledao sa tupajom. Moj dida je opet dreknijo prema maslini: „Ajde, padaj više, jebenliti mliko materino!“ Stara maslina se nije micala. Barba Đorđo je didi rekao: „Pari mi se da te vlast ne jebe dva posto!“ Dida je zarežao: „To ti samo misliš!“ Barba Đorđo je rekao: „A vidim da se ti trudiš, al bogami ona ne pada!“ Onda je moj dida dignijo sa poda motornu pilu. On je nju šteknijo i rekao je: „E moj Đorđo, sve ti je u tajmingu! Samo triba znat kad se mora prestat srat, a počet djelovat!“

Moji mama i tata su sidili isprid televizije i nosili su trasparente. Na tatinom trasparentnu je pisalo: „Doli lupeži i kapitalistička govna!“ Na maminom trasparentu je pisalo: „Doli kokoš!“ Moji roditelji uvik nose trasparente u primaćoj da ih niko izvanka ne vidi. Ja sam na tapetiću rješavao domaći iz matuše. Samo meni je domaći bijo živi nekužitis. Ja sam rekao: „A tata, a ja ne znam rješit ovi zadatak!“ Tata je rekao: „Posli ćemo to, sinak, viš da nam je sad napeto!“ Ja sam rekao: „Pa kad nemam blage! Ovo mi je preteško gradivo!“ Mama je rekla: „Strpi se malo, mišu, evo još koji minut da padne vlast pašmo onda skupa rješavat domaći!“ Ja sam rekao: „Da mi je moj dida ovdi, on bi meni pomoga!“ Tata je podviknijo: „E pa nije ti dida ovdi, glupsone! Eno ti ga u bolnici jerbo se staro prdilo malo zaigra sa motornom pilom!“

Tu sam ja složijo facu kao da saću pustit suzice tugovnice. Mama je tatu pogledala koljački. Onda je tata rekao: „Aj, aj, pročitaj ti zadatak pa da to časkom rješimo!“ Onda sam ja iz bilježnice tati i mami pročitao zadatak: „Ako je hrvacka premijerka, gospođa precjednica doktorka Jadranka Kosor, prije godinu i po dana startala od nule, a rezultati su joj danas udeseterostručeni, koliki su tačno danas njeni rezultati?“

Mama i tata su poskočili na hoteljama. Tata je namrštijo ombrve i rekao je: „Kakvi je to zadatak, jebate? Jel to neko novo gradivo, šta je to?“ Ja sam rekao: „Gradivo je iz matuše, operacija množenja! Za domaći!“ Mama je pitala: „Pa ko ti je zada ti zadatak?“ Ja sam rekao: „Učiteljica Smilja, ko bi drugi!“ Tata je rekao: „Vidi ti Smilje šta je nabrijana, čoviče!“ Mama je rekla: „Nemoš virovat, jebate! Ovi je režim počeja pumpat i dicu u školi! Nema više ni matematike bez politike!“ Ja sam rekao: „Dobro, a oćel mi sad neko reć koje je rješenje?“ Tata je pitao: „Kakvo rješenje?“ Ja sam rekao: „Pa to, kakvi su danas rezultati gospođe precjednice doktorke?“ Mama je rekla: „Moš slobodno napisat da su joj rezultati zakurac!“ Ja sam rekao: „Ne mogu, mama, iz matuše pisat opisne odgovore, nego mora bit tačno!“ Mama je rekla: „Rezultati su joj tačno zakurac!“

Ja sam rekao: „Okej, znači ne znaš! Jel ti znaš, tata?“ Tata je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Tribam malo promislit, jebemu sveca, nije baš lagano… Jel znaš ti kad san ja iša u treći osnovne, a?“ Ja sam rekao: „Da je moj dida ovdi, on bi zna!“ Tata je rekao: „Ma čekaj malo, sitićemo se… A jel imaš još koji zadatak iz domaćeg?“ Ja sam rekao: „Imam!“ Tata je rekao: „Aj pročitaj, možda je taj mrvu lakši!“ Onda sam ja iz bilježnice mami i tati pročitao drugi zadatak: „Ako je prošle godine prosječnoj hrvackoj obitelji već u sredini miseca ostajalo nula kuna, a sada joj ostaje pet puta više, koliko tačno kuna danas ostaje prosječnoj hrvackoj obitelji?“

Mama i tata su piljili u luster sa tupilom od nekuženja. Mama je rekla: „Kakvi su ovo zaguljeni zadaci, jebate dragi irud?“ Tata je rekao: „Majke mi božje ako Smilja nije prolupala na živce!“ Onda je mama pogledala u mene i rekla je: „Prema mom iskustvu, mišu, nama u sredini miseca ostane golo govno!“ Ja sam rekao: „Ama ne mogu iz matuše pisat opisne odgovore, mama, nego mora bit tačno!“ Mama je rekla: „Ali sine, ostane nam tačno golo govno!“ Tata je njoj rekao: „Daj nemoj još zbunjivat maloga! Viš da mu je već koma u glavi!“ Mama je raširila ruke i rekla je: „Ne kužim ni šta se oće reć sa tom prosječnom obitelji? Zašto u zadatku ne može bit neka druga obitelj, nego mora bit baš prosječna?“ Tata je rekao: „Ja mislim da se oće reć da nam prosječni građani kvare prosjek!“

Onda sam ja rekao: „Okej, vidim da nemate blage! Nazvaću ja dida u bolnicu, kad mi već roditelji ne znaju matušu za treći osnovne!“ Tata je rekao: „Ma čekaj, sine, da malo produmamo… Jel imaš slučajno još koji zadatak?“ Ja sam rekao: „Imam još jednog!“ Tata je rekao: „Aj pucaj, možda je taj lakši!“ Onda sam ja iz bilježnice mami i tati pročitao treći zadatak: „Ako ministar pandurije, gospodin profesor doktor Tomislav Karamarko, juče nije imao ni trunčicu mozga u glavi, koliko mozga ima danas ako je sedam puta pametniji nego šta je bija juče?“

Tata je fljasnijo se po čelu i rekao je: „U jebate, to je nerješivo!“ Mama je zlamenovala se i rekla je: „Đizez krajs, pa to ne bi izračuna ni Alfred Ajnštajn!“ Tata je rekao: „Smilja je totalno pukla, jebate jarac, daje dici u osnovnoj zadatke iz više matematike!“ Mama je rekla: „Mislim, svi znaju da je ministar pandurije glup ka noć, al to je opisni odgovor, pa ga neću ni izgovorit!“ Ja sam uzdahnijo i rekao sam: „A ništa, vidim ja da ću bez dida fasovat asa…“ Samo onda je mama cijuknila: „Ajme! Sitila san se! Pa to je množenje sa nulom!“

Ja i tata smo zableušili se u nju sa čudilom. Mama je pljesnila sa rukama i viknila je: „Sitila san se, čoviče! Množenje sa nulom! Ništa lakše!“ Ja sam pitao: „Kakvo množenje sa nulom?“ Mama je dogibala meni iznad bilježnice i objašnjavala je: „Gledaj, sinak! Ako ministar pandurije nije ima ni trunčicu mozga, onda je to nula! A ako je posta sedam puta pametniji, onda je to sedam puta nula i rezultat je takođe nula! Tojest ni mrva mozga! Bereš? I kad je sedam puta pametniji nego juče, ministar pandurije je opet tup ka noć! Jerbo se množi sa nulom!“

Onda je tata viknijo: „Tačno, jebate, sad sam i ja skužnijo! Ista je stvar i sa prosječnom obitelji! Ako im je lani ostajalo nula kuna, a sad im ostaje pet puta više, to je pet puta nula i rezultat je opet nula kuna! Bereš, sinak? Ostaje im golo govno! Jerbo se množi sa nulom!“ Mama je pljesnila sa rukama i rekla je: „Pa Smilja je čisti genije, čoviče božji!“ Tata je rekao: „Ma prva liga je pedagog! Kako je samo dici na poučan način objasnila da svaki broj pomnožen sa nulom daje nulu!“ Mama je rekla: „Aha, baš im je na popularni đir približila gradivo!“ Onda sam ja pitao: „A šta je sa gospođom precjednicom doktorkom?“

Mama je meni rekla: „Ista stvar, mišu! Ako je prije godinu i po startala od nule, a rezultati su joj sad udeseterostručeni, onda je to deset puta nula! Znači, rezultat joj je opet čista nula!“ Ja sam pitao: „A da su joj rezultati ustostručeni?“ Tata je rekao: „Opet isto! Jerbo sto puta nula daje nulu! Kužiš?“ Ja sam pitao: „Pa šta koji klinac ne ode sa vlasti ako su joj rezultati stalno nula?“

Tata je rekao: „E to je pravo pitanje, al nije iz matematike, nego iz poznavanja prirode i društva! A mi se sad bavimo čistom matematikom!“ Mama je rekla: „Tako je! Dok se bavimo čistom matušom, jebe nas se ko odlazi sa vlasti, važno je samo da znamo kako i šta računamo!“ Ja sam pitao: „A šta računamo?“ Tata je rekao: „Računamo da će Jaca dat ostavku!“

Robi K. (IIIa)