Ja i moj drug Dino smo išli u maškare. Mi smo pozvonili dašmo žicat đenge kod onih Gospodnetića sa četvrtog. Kad je onaj Gospodnetić otvorijo ja sam rekao: „Doar dan, imatel šta za maškare?“ Dino je rekao: „Doar dan, imatel šta za maškare?“ Gospodnetić je nasmjehuljio se i rekao je: „Imamo, imamo, kako ne bi imali… Čekaj malo, a di su vam kostimi?“ Ja sam pitao: „Koji kostimi?“ Dino je pitao: „Koji kostimi?“ Gospodnetiću je uletilo čudilo. On je rekao: „Pa moraju se valjda obuć neki kostimi kad se ide u maškare!“ Ja sam pitao: „Šta će nam kostimi?“ Dino je pitao: „Šta će nam kostimi?“ Gospodnetić je rekao: „Pa za maškare, glupsoni! Ako nemate nikakve maske i kostime, u šta ste se onda zamaškarali?“ Ja sam rekao: „U Srbe!“ Dino je rekao: „U Srbe!“

Gospodnetić je piljio u mene i Dina sa zinutim ustima. Onda je on rekao: „Šta vi to trkeljate, jebate? U kakve Srbe?“ Ja sam rekao: „Zamaškarali smo se u Srbe u Hrvackoj!“ Dino je rekao: „Zamaškarali smo se u Srbe u Hrvackoj!“ Gospodnetić je raširijo ruke i rekao je: „Ha, pa izgledate isto ka i inače! Di je tu baza?“ Ja sam rekao: „A šta bi ti tija, Gospodnetiću, da Srbi imaju rogove?“ Dino je rekao: „A šta bi ti tija, Gospodnetiću, da Srbi imaju rogove?“ Ja sam rekao: „Il možda trokutaste glave?“ Dino je rekao: „Il možda trokutaste glave?“ Onda je Gospodnetić nanišanijo sa kažimprstom prema Dinu i rekao je: „Slušaj ti sa klempavim ušima! Šta ti stalno ponavljaš šta ovi rekne, a?“ Ja sam uletijo: „Ja govorim, a on titluje sa srpckog na hrvacki!“

Gospodnetić je opet objesio usta. Onda je on složijo koljačku facu i rekao je: „Znaš šta, krembilci, ajte vi prcat u glavu nekog drugog! Prestar sam ja za takve brume! Bišete se malo pomučit oko kostima i maski, pa bi vam sad sipnijo đenge! A ovako, ajmo kimba!“ Onda je Dino rekao: „E jesi izolator i šovenčina, Gospodnetiću! Da smo ti došli zamaškarani u Indijance ili Meksikance da bi nam po deset kuna bez trepnit! A kad ti dođemo ka Srbi ne jebeš nas dva posto!“ Ja sam rekao: „Da smo se zamaškarali u Kineze da bi nam uz đenge još i po čokoladicu!“ Dino je zavrtijo sa glavom i rekao sam: „Čoviče božji, u ovoj zemlji ne smiš bit Srbin ni u maškarama!“ Ja sam rekao rekao: „Moš bit ponosan, Gospodnetiću! Lipi ti je odnos prema drugima i drugačijima!“

Gospodnetić je zaškarpunijo se po faci i rekao je: „Ama nemošte me jebat da ste vi drugi i drugačiji ako izgledate ka drugi i isti!“ Ja sam rekao: „Sori, to te nisam ubra!“ Dino je rekao: „Nisam ni ja!“ Gospodnetić je rekao: „Gleajte malo! Nemoš u maškarama bit drugi i drugačiji! Nego drugi i puno drugačiji! Bereš?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Ne berem!“ Dino je rekao: „Ni ja!“ Gospodnetić je rekao: „Evo, naprimjer primjera, kako bi ja moga znat u šta ste se vi zamaškarali bez da ste mi rekli?“ Ja sam rekao: „Ali rekli smo ti!“ Gospodnetić je rekao: „E, ali nije baza da mi vi reknete, nego da ja to sam vidim!“ Ja sam uletijo: „Jel to oš reć da ne sličimo na Srbe?“ Gospodnetić je rekao: „Ama sličite! Al sličite i na Hr… na mnoge druge! A to znači da ste nikakve maškare! Niste orginalni i aj bog!“

Onda je moj drug Dino rekao: „E moj Gospodnetiću, ako ti mi dva nismo orginalni Srbi u Hrvackoj onda si malo slip kod očiju!“ Gospodnetić je pitao: „Po čemu ste to orginalni, majketi?“ Ja sam podviknijo: „Šta po čemu?! Idemo žicat lovušu u maškarama i jedino nama ništa ne daju!“ Dino je rekao: „Tačno! Najčešće nas rulja pošalje u trokurac ili u pizdu materinu!“ Ja sam rekao: „Oni Bezmalinović nas je potira sa patvišom!“ Dino je rekao: „Oni Bezmalinović nas je potira sa patvišom!“ Ja sam rekao: „Oni Milosavljević nas je gađa sa čikopelnicom!“ Dino je rekao: „Oni Milosavljević nas je gađa sa čikopelnicom!“ Ja sam rekao: „Jel ti to nije orginalno, Gospodnetiću?“ Dino je rekao: „Jel ti to nije orginalno, Gospodnetiću?“ Gospodnetić je dreknijo: „Ugasi se ti klempavi! Nemoj mi titlovat!“ Onda sam ja uletijo: „Aaaaaaa, znači razumeš srpcki, a?“

Gospodnetić je tilta sa očima od iznereda. Dino je pljesnijo sa rukama i cijuknijo je: „Gospodnetiću, i ti si se zamaškara, je li?“ Gospodnetić je opet tilta sa očima. Ja sam rekao: „Ovo je genza, čoviče! Ideš u maškare, a otvori ti vrata neko ko je već u maškarama!“ Dino je rekao: „Prva liga si, Gospodnetiću! Performer si turbo dizel! Ovo je bila konseftualna bruma!“

Gospodnetić je ukočenijo se na vratima sa tupilom od nekužitisa. Samo onda je ona Gospodnetićka doviknila iz kužine: „Tonko, ko je to na vratima?“ Gospodnetić je šutijo. Ja sam isto šutijo. Dino je isto šutijo. Onda je Gospodnetićka opet doviknila: „Čuješ li ti mene, Tonko? Ko ti je to na vratima?“ Gospodnetić je odviknijo: „Neki Srbi!“ Gospodnetićka je doviknila: „Šta oće koji kurac?“ Gospodnetić je odviknijo: „Oće da im dam po deset kuna!“ Gospodnetićka je doviknila: „Ujme oca isina iduha… Daj im po trisku i potiraj ih ća!“ Onda sam ja nagnijo se prema Gospodnetiću i rekao sam: „Jel sad vidiš, miki, o čemu mi pričamo?“ Dino je rekao: „Jel ti to nije orginalno, Gospodnetiću?“ Gospodnetić je Gospodnetićki odviknijo: „Ama nisu pravi Srbi! Nego Srbi u maškarama!“

Samo onda je Gospodnetićka dogibala iz kužine u hodnik. Ona je pogledala u mene i Dina i rekla je: „Čekaj malo, jestel vi ona dva šta ih je Milosavljević gađa sa čikopelnicom?“ Ja i Dino smo zaklimali sa glavušama. Gospodnetićka je okrenila se prema Gospodnetiću i rekla je: „Tonko, odma da si dici da po deset kuna! A ja ću im još dat kesicu kiki bombona!“ Gospodnetića je opičila zbunjoza: „Zašto, jebate?“ Gospodnetićka je rekla: „Neš valjda da okolo seru da smo isti ka Milosavljevići!“ Gospodnetić je pitao: „Šta fali Milosavljevićima?“ Gospodnetićka je značajski podignila livu ombrvu. Onda je ona rekla: „A ti ka ne znaš da je Milosavljević Srbin?“ Gospodnetić je rekao: „Neam blage!“ Gospodnetićka je rekla: „E pa sad znaš! Vadi đenge!“ Gospodnetić je bacio kraće dumanje. Onda je on rekao: „Ne kužim, jebate, zašto ih je onda gađa sa čikopelnicom?“ Gospodnetićka je nagnila se prema njemu i rekla je: „Glup si, tupsone! Zato jerbo se zamaškara u Hrvata!“ Gospodnetić je rekao: „Aaaaa, znači zbog poklada…“ Gospodnetićka je rekla: „Samo šta njemu poklade traju dvajs godina!“

Gospodnetić je trljao se po bradi i rekao je: „E, al znaš šta mi onda nije jasno?“ Gospodnetićka je zarežala: „Šta?“ Gospodnetić je rekao: „Ako ih je Milosavljević punta sa čikopelnicom zato jer se zamaškara u Hrvata, uštašmo se onda mi zamaškarat ako im damo lovušu i kiki bombone? A?“ Gospodnetićka je skupila obe ombrve i odvalila je ljutu mozgaonu. Onda je ona promrmorila: „Stvarno, čoviče…“ Gospodnetić je rekao: „Jel ti vidiš kako su ove današnje maškare postale konplicirane, bogte dragi jeba?“ Gospodnetićka je rekla: „A vidin, čoviče…“ Onda su Gospodnetići mrgudno pogledali prema meni i Dinu.

Samo već smo ja i moj drug Dino imali na glavušama meksikanske sombrere. Plus smo u rukama držali plastične gitarice. Plus smo imali nacrtane tanke brčiće ispod nosa. Ja sam viknijo: „Ombre!“ Dino je viknijo: „Ombre!“ Gospodnetići su zableušili se u nas sa raskobečenim očima. Ja sam rekao: „Ovdi Pablo i Huanito! Prvoklasne meksikanske maškare!“ Dino je rekao: „Ovdi Pablo i Huanito! Prvoklasne meksikanske maškare!“ Ja sam rekao: „Saćemo za sinjoritu otprašit jedan marijači!“ Dino je rekao: „Saćemo za sinjoritu otprašit jedan marijači!“ Ja sam rekao: „A sinjor će trgnit tekilu i sipnit nam po deset kuna u sombrero!“ Dino je rekao: „A sinjor će trgnit tekilu i sipnit nam po deset kuna u sombrero!“ Ja sam viknijo: „Ombre!“ Dino je viknijo: „Ombre!“ Onda je Gospodnetićka nanišanila sa kažimprstom prema Dinu i rekla je: „Slušaj ti sa klempavim ušima! Šta ti stalno ponavljaš šta ovi rekne, a?“ Ja sam uletijo: „Ja govorim, a on titluje sa meksikanskog na španjolski!“

Robi K. (IIIa)