Kako prenosi Slobodna Dalmacija, na svom Facebook profilu Oliverova supruga Vesna Dragojević zahvalila se svima koji ga vole i onima koji su obitelji Dragojević bili podrška u najtežim danima.

Evo što je poručila suprugu i velikom hrvatskom umjetniku:

- Najdraži moj! Znaš da za oproštaje nikada nisam pronalazila prave riječi. Kad su rekli da se oprostimo s tobom, nisam znala kako se to radi, ni što reći. Ti si spavao danima, možda nas nisi ni čuo. Znaš da smo bili tu kraj tebe i možda je to bilo dovoljno. Bila je nedilja jutro, donesite mu robu...

Koju? Možda onu sa zadnjeg koncerta u Areni, znaš ono odjelo koje smo kupili u Austriji. Ali to ti sigurno nije bilo važno i to je prvi put da te nisam pitala što ćeš obuć. Nakon godinu dana suočavanje sa stvarnošću. Šok. Iako smo znali situaciju.

Šta sad, kuda, kako? Svi su pomogli. Ti si tri dana bio ono što nikad nisi htio biti- važan, poštovan, voljen od svih znanih i neznanih ljudi. Ja znam šta bi ti reka na to, pa me sram ponovit, ali moram ti reći da se dogodilo spontano, bez pritiska. Mi doma smo znali da te ljudi vole, ali smo bili šokirani količinom emocija koje smo doživjeli. Ima si, Ole, tri sprovoda u dva dana.

Jedva smo preživjeli, ali smo bili ponosni na sve događaje vezane za tebe. Kako je reka Gibo, ovo more je samo za te i bilo je taj dan. Ti znaš da smo dobro. Za koji dan rodit će se Marko, tvoj šesti unuk kojeg nikad nećes vidit, ali si znao da dolazi.

Oni su svi još mali da bi sve to razumili. Mali Toni me pita: bako, šta su ove sviće ispred naše kuće? Rekla sam da to ostavljaju ljudi jer je dida umra. Znaš šta mi je reka: zašto ih je tako puno. Vidiš, njemu i svima nama bio si samo dida i sigurna sam da bi i ti to reka, a tako smo te i doživljavali.

Dobili smo stotine, a možda i tisuće poruka saučešća od tvojih prijatelja i kolega i nepoznatih ljudi. Na stotine brodova te ispratilo i sigurna sam da bi reka: vi ste svi poludili kao da sam ja neka faca, ja sam samo radio ono šta volim. Možda ti je baš zato i bio takav ispraćaj, jer se nikad nisi gura u prvi red. Znaš da smo živili kao sav normalan svit, družili se sa ljudima a ne titulama. Ljudi to prepoznaju i zato te vole. O pjesmama neću ni govorit jer nikada i nismo. Ti si bio naš muž, tata i dida. Nemoj se ljutiti što su te tolike mase volile, a da možda nisi ni znao.

Morala sam ti ovo napisati radi svih onih koji su te ispratili jer se ne mogu svakome pojedinačno zahvaliti na ovome što su ti priredili. Volila bi da znaš koliko je ljubavi tu za tebe bilo, koja se ničim ne može izmirit. Zato još jednom hvala svima, to je sve što mogu reć, jer prave riječi nema. Ti znaš koliko te volimo. Nismo baš puno slušali tvoje pisme, ali možda sad hoćemo, jer što god otvorimo samo nam se nameće. Za nas ne brini, znaš koliko se volimo i da ti je to bila najveća sreća u životu. Ti ćeš uvik biti kapetan našeg broda i vozit ćes nas di triba i di će nam biti dobro. Čuvat ćeš nas kao i do sada, a mi ćemo pratit tvoj trag u beskraju! Tvoja Vesna'.