Onaj flomić Boban cili pocrveni u facu kad nešto manta i laže. Zato mi svi njega zovemo Crvenkalica. Jednom je ona učiteljica Smilja ujurila u razred i zveknila je sa dnevnikom po klupi. Onda je ona dreknila: ‘Ko je od vas majmuna zapalijo kvake od učijonica na cilom katu?! Brže da čujem!’ Onda smo mi svi u razredu se okrenili prema flomiću Bobanu. Boban je turbo se zaškarpunijo po faci. Uča Smilja je njemu viknila: ‘Bobane! Pa nije moguće da si opet pravijo pizdarije!?’ Flomić Boban je zakenjkao: ‘Nisam ja to sam napravijo!’ Uča je arlauknila: ‘Ne pitam te jel jesi sam ili nisi sam, nego jel jesi ili nisi!’ Boban je rekao: ‘Jesam, al nisam sam! Skupa sa menom su kvake palili i Robi, i Dino, i Kane Šteta, i Rino Sajla...’

Onda smo mi svi iz klupa zavikali: ‘Oala koja pičkica! Oala koji ljigo! Oala koji propalitet i izdajica!’ Onda je uča Smilja dignila ruku da prekine galamljenje. Ona je Bobanu rekla: ‘Mislila sam te za kaznu samo poslat kod direktorice, al bogamiš sad još i dovest mater u školu!’ Bobanu je uletilo čudilo: ‘Ali zašto?’ Uča je rekla: ‘Zato šta ne samo da si palijo kvake na vratima, nego si još i cinka svoje prijatelje!’ Boban je rekao: ‘A kad ste vi pitali ko je palijo, oni su svi se zapiljili u mene! Zar nisu oni mene cinkali?’ Uča je rekla: ‘Pa ti i jesi palijo kvake! Nisu ništa slagali!’ Boban je rekao: ‘Pa nisam ni ja ništa slaga! Govorim živu istinu!’ Uča Smilja je rekla: ‘Postoje istine koje su istine i istine koje su zakurac!’ Boban je pitao: ‘A koje su koje?’ Uča je rekla: ‘Zakurac su istine za koje te niko ne pita!’

Sutra je flomić Boban išao sa svojom mamom u školu na razgovor. Samo oni su prije toga ugibali u poslugu da kupiće nešto spize. Njih dva su prčkali po policama na raznim stranama. E ali flomić Boban nije u poslugi imao sriće. Njega su dva murca zakuckala po ramenu i pitali su: ‘Alo, momak, šta ti je to ispod majice?’ Flomić Boban je u roku munja zarumenkijo se po faci i pitao je: ‘Kojo?’ Onda je prvi murac zadignijo mu majicu i rekao je: ‘Ovo!’ Ispod Bobanove majice su bila dva paka vegete i dvi juve u kesici. Drugi murac je rekao: ‘Šta je, momak, krademo po poslugi, a? Jebemo pravnu državu, je li?’ Samo Boban je onda dreknijo: ‘Maamaaaa!’ Onda je Bobanova mama u roku hitro dotrčala i pitala je da šta je bilo. Prvi murac je njoj rekao: ‘Bilo je to da vam mali mažnjava stvari po poslugi i trpa ih pod majicu!’ Onda je mama svom forcom zalopatila Bobanu peščurinu i dreknila je: ‘O pičkaliti materina brezobrazna! Jesmo te tako doma odgajali?!’

Flomić Boban je ukipao se u turbo šoku. Drugi Murac je njega pitao: ‘Onda, momak? Zašto kradeš po poslugi?’ Boban je njega pogledao i rekao je: ‘Zato šta su mi tako rekli mama i tata!’ Prvi murac je zinijo: ‘Molim?! A jeba me led ako sam ikad ovako nešto čuo! Nagleda san se svakakvih propaliteta, al ovaku gubu cinkarošku još nisam vidijo!’ Drugi murac je rekao: ‘Stvarno, momak, kako moš bit takva škovaca? Kako moš izmišljat da ti je mama naredila da kradeš?’ Boban je rekao: ‘Nisam ja reka da mi je mama naredila!’ Murac je pitao: ‘Nego ko?’ Boban je rekao: ‘I mama i tata!’ Onda je mama Bobanu zalopatila još jednu trisketinu i skriknila je: ‘O pičkaliti materina laživa!’ Prvi murac je nju zaustavijo i rekao je: ‘Nemojte, gospođo, pustite da ovo rješi pandurija, a vi mu posli doma skršite kosti!’ Bobanova mama je zapiljila se murcu drito u facu. Onda je ona rekla: ‘Okej! Nek imstitucije rade svoj posal!’ Onda je ona izgibala iz posluge.

Svi su gledali za njom sa lakšom zbunjozom. Onda su murci gledali prema flomiću Bobanu. Onda je drugi murac rekao prvom: ‘Majketi irudove, a zašto bi mali dečko u poslugi maznijo vegetu i juvu u kesici?’ Prvi murac je pitao: ‘Kako to misliš?’ Drugi murac je rekao: ‘Pa mislim, normalno mi je da dite u poslugi mazne čokoladu ili, štajaznam, žvake! Al da mazne juvu u kesici bogami mi je skroz abnormalno!’ Prvi murac je pokazao glavom prema Bobanu i rekao je: ‘Pa njemu se vidi da nije normalan! Čim ide cinkat vlastitu mater i ćaću! Odma vidiš da je mali zadnja škovaca i mentalni bolesnik!’ Samo onda je u spiku uletila ona blagajnica Anita i pitala je: ‘Sori šta se mišam u istragu, al kolko ste paka vegete našli kod momka?’ Murci su rekli: ‘Dva paka!’ Teta Anita je rekla: ‘E, a fali ih osam!’ Prvi murac je rekao: ‘Nemoj me jebat?’ Drugi murac je rekao: ‘Nemoj me jebat?’

Onda je prvi murac rekao drugom: ‘Ovo je malo teži slučaj, jebiga, bolje da mi nazovemo šefa!’ Onda je drugi murac sa mobilnog nazvao šefa pandurije. Šef pandurije je na mobilni pitao: ‘Šta je bilo? Šta gnjaviš?’ Murac je rekao: ‘Imamo ovdi teži slučaj jednog momka, šefe! Ćopili smo ga di krade u poslugi, al on govori da su mu to naredili mama i tata!’ Šef pandurije je rekao: ‘E? I šta onda?’ Murac je pitao: ‘Pa oćemol vatat cilu zločimačku skupinu il samo neposrednog počimitelja?’ Onda je šef dreknijo: ‘A koji si ti kurac, molimte?! Jesi ti detektiv ili pozornik?’ Murac je rekao: ‘Pozornik, šefe!’ Šef je viknijo: ‘E pa ako si pozornik onda mi nemoj glumit detektiva! Drž se neposrednih počimitelja, a vrh kriminala i cilu hobotnicu na salatu ostavi nama koji znamo posal!’ Murac je rekao: ‘Okej, šefe, nou problems! Samo šta ćemo sa vegetom?’ Šef je pitao: ‘Kojom sad vegetom?’ Murac je rekao: ‘Pa mala pantagana je mrknila dva paka vegete, al nestalo ih je ukupno osam! A mater mu je maloprije brisnila iz posluge! Bereš?’

Onda je šef pandurije zarežao: ‘Slušaj me, klipsone, da ti malo objasnim ustroj! Ti ka pozornik moš vodit brigu o maksimalno dva paka vegete, i to ti je previše! A o drugih šest će se mislit detektivi i vrhovništvo! Jel to jasno? I plus toga, viš da danas svaka pizda glumi Polančeca i cinkaje vlastite roditelje! Riga mi se od toga, isukrsta mi!’ Murac je rekao: ‘A dobro i govoriš, šefe, mali debil je prilično rumen po faci!’ Šef je podviknijo: ‘A to je taj?! Crvenkalica?! Pa to je poznati razbojnik, čoviče! Slušaj me, odma da si mu razvalijo tri peščurine!’ Murac je pitao: ‘I šta onda? Da ga vodim kod prekršajnog?’ Šef je rekao: ‘Najglavnije od svega je da ga dobro natamburaš! Bez tri peščurine oduva douva ga ne puštaj! Jel to jasno?!’ Murac je rekao: ‘Jasno, šefe!’

Onda su dva murca gledali u flomića Bobana. Boban je revijski se crvendačijo po faci. Drugi murac je njemu rekao: ‘Slušaj me, malac, sad mi je šef naredio da ti zavidam baremko tri peščurine! Al meni je to malo koma, da ti pošteno priznam! Ne da mi se šporkavat ruke na svaku gubu! Eno ti doma ćaća, pa nek te on cipa!’ Boban je rekao: ‘Sori, šjor murac, al ako moram popit krehanu, ja bi rađe da me nacipate vi nego tata!’ Prvi murac je pitao: ‘Šta, ali ti je tata neka zajebana faca?’ Flomić Boban je rekao: ‘Tata mi je šef pandurije!’