Ja i onaj Kane Šteta smo rulji prodavali cviće isprid groblja na Lovrincu. Mi smo imali dvi plastične kante sa bilim i žutim krizamtemama. Plus smo mi obisili oko vrata kadene sa velikim križovima. Ja sam vikao: „Navali ruljo, dvajs posto popusta za Dušni dan! Grob bez krizamtema je ka torta bez krokanta!“ Kane Šteta je gledao u nebo i vikao je: „Odnesite cviće svojima mrtvim! Nemojte da mrtvi reknu da ste ih zapostavili! Vaši mrtvi će vam zapamtit ako ih zaboravite!“ Ja sam gledao u nebo i vikao sam: „Bog će vas pokarat ako ne vodite računa o svojima mrtvim! Bolje sad kupit buketić po povoljnoj cjeni nego se sutra pržit u paklu!“ Kane Šteta je vikao: „Navali ruljo, dvajs posto popusta za Dušni dan! Grob bez krizamtema je ka sendvič bez majoneze!“

Onda je došao jedan barba u kafenom mantelu. Barba je pitao: „Pošto su vam?“ Ja sam rekao: „Tries kuna za pet komada! Turbo senzejšn sniženje!“ Barba je rekao: „Aj daj mi tri komada!“ Onda je Kane Šteta zagledao se u nebo i vikao je: „Bog vam neće oprostit ako budete štedili na svojima mrtvim! Bog ne voli gubaše i škrtune! Bolje sad otkinit od usta i dat svojima mrtvim nego se sutra frigat u paklu!“ Onda se barba počeškao iza uva i rekao je: „Aj daj pet komada!“ Kad je barba odgibao onda smo ja i Kane Šteta dali si po gimi fajv.

Onda je do nas dogibala jedna teta sa sidom punđom. Teta je izvadila takujin i rekla je: „Moliću vas lipo dvi krizamteme!“ Ja sam pitao: „Jel može jedna žuta i jedna bila?“ Teta je rekla: „Može!“ Onda je Kane Šteta nju pitao: „A koga vi imate na groblju, gospođo?“ Teta je rekla: „Pokojnog muža!“ Kane je pitao: „Pa jestel tolipacno volili pokojnog muža da zaslužuje dvi jadne krizamtemice?“ Teta je zapiljila se Kani drito u facu. Onda je ona rekla: „Kad bolje promislim, uzeću samo jednu!“ Onda je ona uzela jednu žutu i odgibala je. Ja sam Kani rekao: „Kompa, pliz nemoj više srat o osjećajima! Rađe udri spiku da će ih bog proklet i te stvari! Okej?“ Kane je rekao: „Okej!“

Onda je meni malo pripelo i skočijo sam se popiškit iza grmića. Dok sam ja opalijo pišarjolu kod Kane Štete je dogibala jedna teta u zelenoj jaketi. Teta je njemu rekla: „Momak, aj daj mi pet krizamtema!“ Kane je nju pitao: „A za koga vam je to, gospođo?“ Teta je rekla: „Za pokojnu mater!“ Kane je zavrtijo glavom i rekao je: „Eeee, da meni mater umre ja bi joj na grob odnija pristojan buket, a ne pet krizamtema!“ Teta je njega pogledala drito u facu i rekla je: „E pa onda lipo sačekaj da ti mater dobije leukemiju, paš je zasut sa cvićem!“ Kane Šteta je iskobečijo oči od šoka i promuckao je: „Š-š-šta vi to pričate, gospođo?“ Teta je rekla: „Okej, ako ti je grubo da ti mater bude bolesna, onda sačekaj da je satare kamijon!“ Kane je objesio usta od ošamuta. Teta je njemu rekla: „Šta je? Oš mi dat te krizamteme il neš?“

Onda je Kane Šteta doviknijo prema meni u grmiću: „Alo kompa, jel me čuješ?“ Ja sam stresnijo miška i doviknijo sam: „Čujem! Šta je tako hitno?“ Kane je viknijo: „Da tebi umre mater, koliko bi joj ti cvića nosijo na grob, a?“ Ja sam doviknijo: „Nema šanse ispod dvajs krizamtema, a možda i tries! Mater je to, jebemu mater! Samo nikako da koza otegne!“ Kane Šteta je viknijo: „A ko zna, možda je negdi slučajno skaši bager! Ili je ja puntam sa kantom punom cvića pa popije moždani!“ Tu sam ja u roku munja iskočijo iz grmića. Teta u zelenoj jaketi je zinila od iznereda. Ja sam viknijo: „Mama?! Otkud ti ovdi?!“

Kad je malo došla sebi mama je prosikćala: „Pravo je pitanje šta ti radiš na Lovrincu, debilu jedan?!“ Ja sam porumenkijo po ušima i rekao sam: „Evo sa mojim poslovnim partnerom Kanom malo vodim bizmis!“ Mama je dreknila: „Pa ti bi sad triba bit u školi, majmune!“ Ja sam opalijo čudilo: „N bava kua? Viš na to sam skroz zaboravijo...“ Mama je arlauknila: „Kurac si ti zaboravijo! A znaš šta, a tata će te umlatit namrtvo kad mu reknem di sam te vidila! Moš se slobodno pozdravit sa životom!“ Samo onda je sa live strane pojavio se moj tata. On i jedan barba su nosili u rukama po buket krizamtema. Tata je meni i Kani rekao: „Evo friške robe! Odma ih stavi u kantu i zalij sa vodom da se ne oklembese!“ Mama je još luđe nego prije zinila od iznereda. Ja sam njoj rekao: „Zaboravijo sam ti reć da su tata i Kanin tata takođe poslovni partneri! Samo rade u sektoru nabave!“

Kad je malo došla sebi mama je tati prosikćala: „Šta ti to radiš, čoviče božji?!“ Tata je porumekijo po ušima i rekao je: „A evo pokušavam štagod zaradit, mišu! Znaš da nam triba svaki dinar!“ Mama je pitala: „Pa otkud ti to cviće, jebate led?“ Tata je rekao: „Kako otkud mi cviće, mišu? Pa viš da je puno groblje cvića!“ Mama je stavila ruke na usta i cijuknila je: „Nemoj me jebat?! Nemoj me jebat?! Nemoj mi molimte reć da kradete cviće sa grobova?!“ Tata je rekao: „Ma ne krademo, mišu, nego samo posuđivamo! Jer to se posli opet vrati tamo, razumiš! Ono, to nam samo služi za retrodukciju kapitala!“ Mama je viknila: „Koja retrodukcija, bolesniče jedan bolesni! Ja sam u šoku, majkemi! Može te bit sram u tim godinama se odat lupeštini!“ Tata je rekao: „Ama koja lupeština, mišu, viš da se ovdi svi itaju sa cvićem, ima ga u pičku mile deve, a mi samo kanaliziramo proces, razumiš... Dica prodaju, ljudi kupe, stave na grob, mi uzmemo, dica prodaju, ljudi kupe, stave na grob, mi uzmemo... Skroz cirkulira bizmiz! Šljakamo ka hrvacka privreda!“

Mama je u hororu triput se zlamenovala i govorila je: „Ajme gospe moja, koji užas! Sveti moj Ante reci da ovo nije istina! Krast cviće sa grobova, to je nešto naj-naj-naj-naj-najogavnije šta postoji!“ Onda je pogledala u tatu i rekla je: „Pa šta baremko niste poslali ove dvi male beštije u lupeštinu, a da vi dva velika magarca prodajete?“ Samo onda je Kanin tata uletijo: „E da, pa nismo mi naivci! Dica su odma svima sumnjiva! Šta se dica imaju motat oko grobova? A mi ozbiljni ljudi lipo stanemo iznad grobnice, gledamo u mramor i tugujemo pet-šes minuti, odamo pokojniku dužno poštovanje, razumiš, onda malo ka razmištamo cviće u vazi, onda ga uzmemo ka da ćemo poć prominit vodu, sva kul i dostojamstveno, ko će ić posumnjat u ozbiljne ljude...“ Mama je opet zlamenovala se i rekla je: „Gospe moja, ja ću se sad izrigat na licu mista! Ja ovo ne mogu podnit!“ Tata je rekao: „Nemoj molimte rigat na groblju, mišu! Znaš da to nije pristojno!“ Mama je pogledala ga krvoločki. Onda je Kanin tata pružijo njoj pet krizamtema i rekao je: „Evo ovi gratis buketić za vas! Firma poklanja!“ Mama je urliknila: „Za koji će mi kurac ti buketić?!“ Tata je rekao: „Pa za pokojnu ti mater, mišu!“

E ali onda je onaj barba u kafenom mantelu stvorijo se kod Kaninog tate. On je njemu rekao: „Skužajte, jestel vi maloprije uzeli ovi buket sa groba od moje pokojne žene?“ Tu je uletijo neugoditis maksimus. Kanin tata je ukipao se sa buketićom u ruki. Mama je držala se sa obe ruke za prsi i zijala je da uvati zraka. Onda je Kanin tata barbi rekao: „Pardon, šjor, ja vašu pokojnu ženu uopće ne poznajem!“ Barba je rekao: „Ne možete je ni poznavat jer je pokojna!“ Kanin tata je rekao: „Eto, jesan vam reka!“ Barba je podviknijo: „Ali si zna maznit buket, klipsone!“ Kanin tata je rekao: „Pardon, nemojte vriđat! Ja san vidija da su se ove krizamteme osušile i oklembesile, pa san ih doša ovdi zaminit za friške!“ Barba je viknijo: „Ama šta ti imaš minjat cviće na ženinom mi grobu, jebenliti neću boga?!“ Kanin tata je rekao: „Viš, zanimljivo! Nisam ni pomislijo da bi to moga bit grob od vaše pokojne žene!“ Barba je rekao: „A šta si pomislijo, majketi?“ Kanin tata je rekao: „Da je od moje pokojne ljubavnice!“

Onda je za deset minuti barbu sa kafenim mantelom hitna odnila u bolnicu. Moj tata je rekao: „C, c, c, šta ti je današnji život! Zdimi te stres, padneš u onesvjest i eto glave u torbi!“ Moja mama je zaledila se sa strane i cilo je vrime stajala ukipana. Ona nije ništa govorila i nije sa ničim micala. Ja sam njoj rekao: „Alo mama, gukni nešto!“ Ali ona je samo šutila i gledala je u prazno. Mama je bila zaleđena. Mama je izgledala ka uspravni leši. Ja sam njoj mahnijo sa rukom ispred očiju. Samo ona nije ni trepnila. Ja sam podviknijo: „Šta ti je, mama? Jesi ti živa?“ Ali mama je ukočenila se u nepomičnosti. Ja sam tatu pitao: „Tata, šta je mami? Pari ka da je riknila, a stoji na noge! Kakvi joj je to položaj?“ Tata je rekao: „A ne znam, sinak! Meni najviše sliči na položaj precjednice vlade!“ Ja sam pitao: „Zašto precjednice vlade?“ Tata je rekao: „Ne zna se nosit sa situacijom na groblju!“