Moj dida sa Šolte je došao kod nas doma kod kuće. Dida je rekao da voli on đipnit malo na kopno da odmori se od teškog života na otoku. Dida je sidijo na katrigi u hodniku i okrenijo je broj od telefona. Kad je iz sluje se javilo dida je rekao: „Alou? Jel to gospodin novinar?“ Sluja je rekla: „Je, šta tribate?“ Dida je rekao: „Jel vas možda zanima jedna priča o mitu i korupciji?“ Sluja je pitala: „Kakva priča?“ Dida je rekao: „Prvoligaška!“ Sluja je rekla: „Imamo mali miljon priča o mitu i korupciji!“ Dida je rekao: „Okej, onda ću nazvat drugu redakciju! Možda će njih zanimat priča o mitu i korupciji iza koje stoji Sanader!“ Onda je moj dida spustijo sluju.

Samo nije se dida micao sa katrige u hodniku. Onda je za minut zazvoncao telefon. Dida je dignijo sluju i rekao je: „Šta je, novinar, osta ti je broj na mobitelu, a?“ Sluja je pitala: „Kakva je to priča?“ Dida je rekao: „Ma jebe te se! Imate vi mali miljon priča o Sanaderovoj korupciji!“ Sluja je rekla: „Pa imamo, al sve nas zanimaju!“ Dida je pitao: „A jel vi te priče šta plaćate?“ Sluja je pitala: „Kako to mislite?“ Dida je rekao: „Pa mislim u kešu, kako drugo!“ Sluja je rekla: „A ne, to se ne plaća!“ Dida je pitao: „Pa zašto vam onda ljudi pričaju?“ Sluja je rekla: „Zbog interesa javnosti!“ Dida je rekao: „Kuri mene bolac za interes javnosti! A di je moj interes?“ Sluja je rekla: „Žao mi je, šjor, mi vam ne plaćamo imformacije!“ Dida je rekao: „Okej, nou frks, onda ću nazvat drugu redakciju! Možda će njih zanimat priča o mitu i korupciji iza koje stoji Sanader šta bi je sitno platili!“ Onda je moj dida spustijo sluju.

E ali nije se on micao sa katrige u hodniku. Onda je za minut zazvoncao telefon. Kad je dida dignijo sluja je pitala: „Koliko?“ Dida je rekao: „Pesto kuna!“ Sluja je rekla: „Trista!“ Dida je rekao: „Alo, miki, jel ti radiš na pazaru il u novinama? Reka san pesto, nemoj me sad jebat!“ Sluja je rekla: „Otkud ja mogu znat da vaša priča vridi pesto kuna?“ Dida je rekao: „Vridi barenko soma, al ja ću ti je reć za pesto jerbo si mi simpatičan!“ Sluja je rekla: „Okej, poslušaću, pa ako vridi dobijete pesto!“ Dida je rekao: „Aaaa niks paradajz! Plaćanje je unaprid!“ Sluja je rekla: „Nema šanse!“ Dida je rekao: „Aj tu mogu pinku popustit! Dvistapedes unaprid, a ostatak kad čuješ priču!“ Sluja je najprvo malo šutila. Onda je rekla: „Okej! Di ćemo se nać?“ Dida je rekao: „U Anifijevoj slasti! Za uru vrimena!“ Sluja je pitala: „Kako ću vas poznat?“ Dida je rekao: „Lako, ja san jedan stariji markamtni gospodin! Dosta sličim na druga Tita!“

Za uru vrimena je moj dida sidijo za stolom u Anifijevoj slasti. Onda je za dvi minute ugibao jedan momak i sija je za didin stol. Momak je rekao: „Dobar dan, ja sam Daki!“ Dida je dignijo ombrve: „Ti si novinar? Pa kako ti moš bit novinar, jebate patak, nemaš ni dvajs godina?“ Daki je rekao: „Danas su vam novinari sve mlađi!“ Dida je pitao: „A jesi stavija pelene? Neću te ovde morat vodit piškit, kakit i te stvari?“ Daki se nakeserijo: „Nemate brige!“ Dida je rekao: „I kakvo ti je to ime, Daki? Ne može to bit ime od novinara!“ Daki je pitao: „Nego od koga?“ Dida je rekao: „Šta ja znam, pari od nekog baterijskog pasića! Kako ga ono zovu, pizdolizac!“ Daki je rekao: „Neman ja vrimena za vaše baze, šjor! Da čujem priču!“ Dida je rekao: „Neman ni ja vrimena! Da vidim đenge!“ Onda je Daki izvadijo dvistapedes kuna i dao ih je didu. Dida ih je prvo pažljivo razgleda na svitlu. Onda ih je on spremijo u takujin.

Daki je izvadijo notes i kemijsku i rekao je: „Slušam!“ Dida je rekao: „Evo ti prvo naslov! Uzima san mito na Sanaderov nagovor! A? Jel dobar naslov?“ Daki je rekao: „Nije loš! A sad mi ispričajte kako ste to uzimali mito!“ Dida je rekao: „Uzima san ga u kešu, ovkors!“ Daki je rekao: „Dobro, a kakva je priča?“ Dida je rekao: „Priča je prva liga!“ Daki je rekao: „Šjor, jel dosta više sa lišim brumama! Oćetel vi to meni ispričat il nećete?“ Dida je rekao: „Naravski da oću! Pazi sad...“

Dida je srknijo guc limunade i nagnijo se prema Dakiju. Onda je on njemu rekao: „Slušaj novinar, ja san ti bija u komtaktu sa jednim totalno sumnjivim tipom! Ono, glup je ka kurac, al firma mu je puna para! I tip mi je triba isplatit poveću sumu u kešu ako mu ja napravim određenu uslugu!“ Daki je pitao: „Koji tip? Koju uslugu?“ Dida je rekao: „Čekaj malo, sve ćeš čut! Uglavnom, tipu je bila važna ta usluga i on je obeća da će mi dat mito! I onda mi dogovorimo isplatu!“ Daki je pitao: „A di je tu Sanader?“ Dida je rekao: „E pa Sanader me na to nagovorija! Ustvari je to sve bila njegova zamisao!“ Daki je pitao: „Kakva tačno zamisao?“ Dida je rekao: „Zamisao je bila da trećina lovuše ide njemu, trećina meni, a trećina u stranačku blagajnu!“ Daki je raširijo oči: „N bava kua?“ Dida je rekao: „E, a šta si mislija!“ Daki je pitao: „I šta je onda bilo?“ Dida je rekao: „I onda dođe ti sumnjivi tip i da mi poveću sumu u kešu!“ Daki je pitao: „Kako se tip zove?“ Dida je rekao: „Zove se Daki!“

Daki je gledao u dida sa zinutim ustima. Dida je gledao njemu drito u oči. Onda je Daki podviknijo: „A znaš šta, staro prdilo, vraćaj mi hitno đenge jerboš te sad sastavit sa zemljom!“ Dida je rekao: „Je, kako ne! Pa da te novine sutra razvale u naslovu! Razulareni mladi siledžija pretuka penzijonera u slastičarni dok je mirno jeo krempite! Jel dobar naslov, a?“ Daki je viknijo: „Ja san novinar, papane, a ne ti! Neću te cipat kad si skoro mrtav, nego ću ja tebe rasturit u novinama ako mi isti sekund ne vratiš lovušu!“ Dida je rekao: „Je, to bi moga da te moj unukić nije slika sa mobitelom dok mi daješ keš!“ Daki je pitao: „Koji unukić?“ Dida je rekao: „Oni tamo iza stakla, al ga ne vidiš?“ Onda sam ja iza stakla od Anifijeve slaste mahnijo Dakiju i didi sa mobitelom. Daki je opet objesio usta. Dida je njemu rekao: „Oš da ti reknem naslov uz sliku? Bezočni novinar davao penzijoneru mito da okleveće Sanadera! Nije loš, a?“

Daki je piljio u dida sa težim ošamutom. Onda je on rekao: „Đizez krajs, ne mogu virovat da tako stari čovik može bit tolika škovaca! Jel ti imaš imalo srama, čoviče božji?“ Dida je njemu rekao: „Aj šta sad sereš, jebate! Priznaj pošteno, jesi da mito ili nisi?“ Daki je podviknijo: „Nisam!“ Dida je rekao: „Pa kako su onda tvoje đenge kod mene, a? Kakoš to objasnit?“ Daki je dreknijo: „Privarija si me, stara pantagano, eto kako!“ Dida je rekao: „Kako te iko može privarit ako nisi tija dat mito, a? Aj to se pitaj!“ Daki je raskobečijo oči od kome na kvadrat. Dida je naperijo prstom prema njemu i rekao je: „Društvo se mora zaštitit od takvih ka šta si ti!“ Daki je viknijo: „A tiš ga štitit, je li?!“ Dida je zagledao se u plafonjeru i rekao je: „Triba se borit protiv mita i korupcije! A lakše se borit ako u toj borbi štagod i zaradiš!“

Samo onda je u Anifijevu slastu ugibao onaj barba Ivo. Ja sam ušuljao se odma za njim. Barba Ivo je rekao: „Alo, ekipa! Šta ima? Jestel za jednu turu krempita?“ Daki je skočijo se iz katrige i skriknijo je: „Gospodine Sanader?! Šta vi ovde radite?!“ Barba Ivo je njega pogledao i rekao je: „Doša san uzet svoju trećinu, ovkors! A usput ću i ždraknit malo slatkoga!“ Daki je u roku munja skljokao se nazad na katrigu. Njemu je u oba oka vrtijo se po ringišpil. Onda je on stresnijo sa glavom i rekao je: „Jebate dragi irud, ja ovo ne mogu virovat!“ Dida je njemu rekao: „A šta si mislija, da ću ti ja iznosit lažne imformacije? Kurac, ja uvik puknem istinu, pa ko će pisat nek napiše!“ Onda je barba Ivo doviknijo: „Anifi, aj daj ekipi po dvi krempite!“ Ja sam njega pitao: „Jel može za mene još i slaja od borovnice?“ Barba Ivo je rekao: „Naravski da može!“ Daki je svom forcom fljasnijo se po čelu i rekao je: „Đizez krajs, pa di ova zemlja ide?“ Dida je rekao: „Ko to zna, sinko moj! To ćemo čitat u novinama!“

Robi K. (IIIa)