Moj dida je na Šolti imao frenda starog barba Fabijana. Dida je sa barba Fabijanom skoro svaki dan išao sa kaićem na lignje. To je bio od njih dva zajednički kaić. Onda bi dida i barba Fabijan popodne isplovili sa mulića na pučinu. Onda bi oni iz kaića bacili u more peškafonde za uvatit koju lignjicu za večeru. Dok bi potizali peškafonde oni su ćakulali i zekili su se. Barba Fabijan je jednom u kaiću didi rekao: "A isto je perfa udvoje ić na lignje, a? Bilo bi skroz bezveze da je čovik sam!" Dida je rekao: "Ma kakvi sam, jebate, pa umra bi od dosade! Ovako se bar lipo naćakulamo!" Barba Fabijan je rekao: "Je, brate, lipo se podružimo da nam prođe vrime, marendamo koju slanu srdelicu, bacimo spiku u kaiću, priznaj da je živi gušt!" Dida je rekao: "Kako nije gušt, prva liga je, čoviče! Znaš šta, kad neko od nas dva umre, ja ću ovi kaić odma prodat!"

Tu je barba Fabijan ušutijo. On je potizao peškafondo i gledao je dida drito u oči. Onda je on njega pitao: "Kako to misliš, tiš ga prodat?" Dida je rekao: "Pa prodaću ga! Koji će mi kurac!" Barba Fabijan je rekao: "Znam, al najprvo si reka da ako neko od nas dva umre, a onda daš ga ti prodat!" Dida je rekao: "E, i di je nesporazum?" Barba Fabijan je rekao: "Akoš ti prodat kaić, to onda znači da ja tribam umrit pri tebe!" Dida je rekao: "Ne znači! Možda će bit skroz obratno!" Barba Fabijan je pitao: "Obratno?" Dida je rekao: "E, obratno! Moždaš ti umrit pri mene, a moždaš pri mene umrit ti!"

Od tog dana moj dida i barba Fabijan više nikad nisu išli skupa na lignje. Plus oni nisu razgovarali i nisu se pozdravljali. Samo bi kad bi prošli u blizini obadva mrmorili si u bradu. Barba Fabijan je mrmorijo: "Vidi onog starog kenjca, samo šta nije otega!" Moj dida je mrmorijo: "Vidi onog starog prdila, samo šta nije skviknijo!"
Mi obitelj smo bili kod mog dida na Šolti kad je barba Fabijan umra. Dida je oblačijo crni veštit i zavezivao je crnu kularinu za ić na sprovod. On je zvižducka isprid ogledala i mrmorijo je: "Eto, a šta sam ja govorijo... Svi se prave pametni umisto da se mene sluša..." Moja mama je gledala u njega i vrtila je glavom. Onda je ona progrintala: "A kakoš sad ić na sprovod, jadna majko!" Dida je njoj rekao: "Pješke ću na sprovod, eto kako! Ne misliš valjda da ću do groblja avijonom!" Mama je rekla: "Ne govorim ja to! Nego kakoš mu sad ić na sprovod kad nisi sa čovikom razgovara više od godinu dana!" Dida je rekao: "Pa neću sa njim razgovarat ni na sprovodu! Di je problem?"

Onda je moj tata uletijo: "Kad smo kod toga, čako, mogli smo malo popričat šta će bit kad ti... mislim... kad ti..." Dida je njega prostreljao sa očima: "Šta kad ja?" Tata je zamuckao: "Pa mislim... isto ka i stari Fabijan, ono..." Dida je rekao: "Kad ja umrem?" Tata je rekao: "Pa, mislim... e!" Dida je stavijo ruke na kukove i rekao je: "A otkud si ti, zete, siguran da ti neš umrit pri mene?" Tati je uletilo čudilo: "Kako bi ja moga umrit pri tebe, jebate?" Dida je rekao: "Pa ima raznih načina da umreš, zete! Evo, naprimjer primjera, mogu te ja puknit sa veslom u glavušu dok spavaš i gotov si!" Mama je dreknila: "Čako! Kako to govoriš?!" Dida je njoj rekao: "A šta se ti javljaš! Za tvoju imformaciju, imam ja dva vesla!"

Mama i tata su piljili u dida sa zaškarpunjenim facama. Onda je tata njemu rekao: "A jebate led, koji si ti divlji stvor!" Dida je pitao: "Zašto sam divlji?" Tata je rekao: "Kako nisi divlji, čoviče! Tu se cmoljiš sa unukićem, a bez problema bi mu zatuka roditelje sa veslima i ostavijo ga da bude siroče!" Dida je rekao: "Neće moj unukić bit siroče! Uvik će on imat svoga dida!" Mama je uzdahnila i rekla je: "E jebiga bože! Kad se radi o ozbiljnim stvarima ne može se sa tobom normalno razgovarat!" Dida je rekao: "Ma nemoj! Znači, normalno je da se razgovara o tome da ja umrem, a nije normalno da se razgovara da umre iko drugi!" Onda je tata dreknijo: "Pa stariji si od nas, pička mu materina!" Dida je podviknijo: "Baš zato bi se vi morali ponašat malo pristojnije! Kakvi je to tebi kućni odgoj, zete, ako pustiš da neko star i nemoćan umre umisto tebe!?"

Tata je zapinijo se i viknijo je: "Kako to ne bereš, čoviče, pa prirodno je da ti umreš pri nas!" Dida je dreknijo: "E pa nije prirodno, jerbo si ti, zete, za mene već mrtav! Razumiš?! Toliko mi ideš na kurac da si za mene već mrtav!" Tata je dreknijo: "E pa i ti si za mene mrtav, stara pantagano! I sad smo kvit!" Dida je rekao: "Okej! Onda ne znam o čemu pričamo!" Onda je mama napečila se kraj špahera i rekla je: "Pričamo o kući, o vinogradu, o masliniku..."
Dida je dignijo livu ombrvu i rekao je: "Aaaaaaa, o tome se znači vodi briga! Aaaaa, to je to!" Mama i tata su gledali u plafonjeru i meškoljkili su se. Onda je dida rekao: "Ali tu se ne tribate brigat! Jer pošto sam ja već napisa oporuku!" Mama i tata su najprvo zinili. Onda je mama je rekla: "N bava kua? Stvarno jesi?" Tata je promrmorijo: "Mogu zamislit šta si napisa! Biće si u oporuki sve ostavijo samom sebi!" Dida je rekao: "Ha, nije to nikakva tajna! Ako oćete dzirnit, eno vam je u škafeitinu od mog kantunala!"

Mama je već bila kod didinog kantunala. Onda je ona izvadila plavu kuvertu iz škafetina. Onda je ona izvadila iz kuverte oporuku i čitala je. Onda je ona viknila: "O sreceliti irudovo!" Tata je zacijukao: "Šta piše, šta piše?" Mama je duboko uzdahnila i rekla je: "Evo, saću ti pročitat..." Onda je još jednom uzdahnila i čitala je: "Oporuka. Ja, dolepotpisani, pri punoj svjesti i pameti izjavljivam da dok god sam ja živ, sva moja pokretna i nepokretna imovina, uključivo kuću, mulić, vinograd, maslinik i po kaića, ima se smatrat vlasništvom Republike Hrvacke!"

Tu je uletila tišinčuga. Onda je mama okrenila se prema didi i prosikćala je: "Ruka bi ti usahla da si ćer spomenijo, je li?!" Samo onda je tata uletijo: "Čekaj malo, ali kakva je to oporuka?" Dida je pitao: "Šta joj fali?" Tata je rekao: "Pa tu se ne govori šta se događa kad ti umreš, nego šta se događa kad si ti živ!" Dida je rekao: "Normalna stvar! Pa živ sam dok pišem oporuku, ne mogu se ponašat ka da sam pokojnik! Jel bi ti to bilo normalno?"

Tata je gledao u njega sa tupilom od nekuženja. Mama je fljasnila se po čelu i rekla je: "Jebate dragi irud! Ova kuća i ovi vinograd, ovo je sad sve imovina Republike Hrvacke! Pa ti si za u ludnicu, čako, majkemi mile ako nisi!" Tata je didi rekao: "Fakat, jebate! Kužim da si nas zajeba, al ne kužim logiku! Prema ovoj oporuki, ovo šta je sad tvoje vlasništvo, to je ustvari vlasništvo Republike Hrvacke! Pa di je tu tvoj interes?" Dida je nakeserijo se i rekao je: "Hrvacka živi vječno!"

Robi K. (IIIa)