Moja mama je u dućanu isprobavala zelene sandale. Ona je obukla najprvo desnu i onda livu. Onda je ona ustala sa klupice da malo progiba. Mama je gledala put doli i rekla je: „Mmme, baš su smišne! Jel ti se sviđaju, Robi?“ Ja sam rekao: „Prva liga su!“ Prodavačica je njoj rekla: „Famozno vam stoje, gospođo!“ Mama je rekla: „Samo isto su malo preskupe! Pesto kuna za sandale, to je malo tu mač!“ Prodavačica je rekla: „Četristodevedesdevet koma devedesdevet! Al imate deset posto popusta ako plaćate sa kešom!“ Mama je mene pitala: „Robi, zlato, koliko je deset posto od pesto kuna?“ Ja sam rekao: „Sto kuna!“ Prodavačica je nasmjehuljila se: „Nije sto, nego pedes! Mali vam je malo tanak iz matematike!“ Mama je rekla: „Čudi me! Uvik je ima čistu peju iz matuše! Čak je bija na državnom takmičenju…“

Onda je mama još malo gibala i gledala se u ogledalo. Ona je rekla: „Al sandalice su stvarno pluskvamperfa!“ Prodavačica je njoj rekla: „Nećete falit ako ih uzmete, gospođo! Stoje van nom plus ultra!“ Onda je mama uvatila se rukom za čelo i rekla je: „Asti iruda šta van je ovde vruće! Jel van radi erkondišn?“ Prodavačica je rekla: „Radi tuta forca! Meni je čak malo mrzlo!“ Mama je ublidila u facu i rekla je: „Ne znan, ja san se odjednom cila opotila! Ka da mi je uletila neka fumada!“ Prodavačica je pitala: Oćetel da van donesem čašu vode, gospođo?“ Mama je držala se za čelo i rekla je: „Ajme ne znan, slabo mi je za popizdit! Sve mi se živo zamantalo!“ Prodavačica je rekla: „Ajte časkom sidite, gospođo! Doniću van ja malo vode sa cukrom!“ Mama je zakolutačila sa očima i cijuknila je: „Ajme majko, srušiću se!“ Onda je moja mama skljokala se u afan posrid dućana.

Prodavačica je kleknila iznad nje i vikala je: „Gospođo! Gospođo, šta van je?!“ Samo mama je ležala u onesvjesti sa žutom facom. Plus joj je velika slinčoka curila iz usta po vratu. Jedna teta je skriknila: „Srčani! Žena je dobila srčani!“ Druga teta je skriknila: „Zovite hitnu! Umriće van žena od infrakta! Hitno zovite hitnu!“ Prodavačica je otrkenzi do kase da nazove hitnu. Ja sam kleknijo do mame i treskao sam je po ramenima. Plus sam vikao: „Majčik, majčik! Nemoj mi umrit, nemoj mi umrit!“ Samo mama je i dalje ležala u onesvjesti sa facom ala limunčelo. Onda je prodavačica se vratila i ventulavala je mamu sa ventulom. Samo mama se nije micala. Ona je imala zinuta usta i raskobečene oči. Ja sam skrikao: „Majčik, majčik! Nemoj mi umrit, nemoj mi umrit!“ Tete u dućanu su skakućale i držale su ruke na ustima. Onda je za deset minuti dopičila hitna sa sirenom. Dvoje barbi su u roku odma mamu stavili na nosila. Onda su oni nju ubacili u hitnu. Ja sam uletijo za njom. Plus sam cvilijo: „Majčik, majčik! Nemoj mi umrit, nemoj mi umrit!“

Poslje je mama ležala u krevi na prvoj pomoći. Doktor je nju slušao sa slujom po prsima. Onda je on mamu pitao: „Jel van sad bolje, gospođo?“ Mama je klimnila sa glavom i rekla je: „Je, masu bolje!“ Doktor je pitao: „Ne osjećate više mantavicu?“ Mama je rekla: „Njente! Skroz mi je okej!“ Doktor je rekao: „Tlak van je u redu, motorističke funkcije su u redu… Ja bi reka da vas je malo pukla sunčanica pa van je došlo slabo!“ Mama je rekla: „Biće to stoposto! Al sad san ka nova!“ Doktor je rekao: „Popijte jedan normabel za svaki slučaj i pijte masu tekućine! Al ako van opet bude loše odma se javite!“ Mama je rekla: „Nou frks! Jel sad mogu ić?“ Doktor je rekao: „Možete! Oćetel da vas sa hitnom bacimo doma?“ Mama je rekla: „Ma nema potrebe! Prošetaću ja sa Robijem!“ Doktor je rekao: „Glupo van je, gospođo, na ovu žegu ić na noge! Nemoj da se opet afanate!“ Mama je rekla: „Ma kakvi, polako ćemo mi! Nije nan odavde daleko do doma!“ Onda je ona pogledala u noge i nasmjehuljila se: „A plus toga moran isprobat zelene sandale!“

Poslje su moja mama i ona Bezmalinovićka pile kavicu kod nas doma u kužini. Mama je Bezmalinovićki pričala kako je strmopizdila se u afan u dućanu. Bezmalinovićka je rekla: „Ma zamisli! Ista stvar ka ja juče!“ Mama je pitala: „Šta ti juče?“ Bezmalinovićka je rekla: „Ušla san u Zaru za isprobat jednu famoznu ljubičastu bluzu! I onda mi je usrid one kabine došlo slabo, uvatila me neka fumada, srušila san se ka svića! Šta da ti rečen, iznili su me iz Zare u hitnoj!“ Mama je rekla: „Ajme jadna ti si! I onda?“ Bezmalinovićka je rekla: „Doktor mi je prepisa normabel i reka mi da pijen puno tekućine! I plus su me sa hitnom vratili doma!“ Mama je rekla: „N bava kua? Znači, kompletna usluga?“ Bezmalinovićka je rekla: „Pa di ću na noge po onoj žegi, ženska glavo! Da se cila opotim i sjebem novu ljubičastu bluzu!“

Onda su moja mama i Bezmalinovićka blokavale od smijade i kucnile su se sa ćikarama od kave. Bezmalinovićka je rekla: „He-he-he, život je posta užasno nezdrav i rizičan…“ Mama je rekla: „He-he-he, dođemo u godine kad budemo sve žešće bolesne…“ Onda je neko pozvonijo na vrata. Mama je odgibala za otvorit i rekla je: „O, Kragićka, upadaj! Taman san skuvala kavicu!“ Onda je ona Kragićka ugibala u kužinu. Kragićka je sila za stol i rekla je: „Cure, jestel čule da je ona Plazibatka sinoć pala u afan? Taman je u dućanu isprobavala mudante i ređipete i samo se skljokala!“ Bezmalinovićka je rekla: „Ajde kvragu? Ma zamisli ti slučajnosti!“ Mama je pitala: „A jel joj doktor posli reka da je pukla sunčanica?“ Kragićka je rekla: „Nije, nego da kako je neće stezat u prsi kad je navukla četri ređipeta!“

Onda su njih tri ligenzi od smijačine oko stola. Plus su kuckale se sa ćikarama od kave. Kragićka je rekla: „Viš ti kako je šoping doša opasan, jebate led! Žene postaju bolesne od cile ove situacije…“ Bezmalinovićka je rekla: „Hrvacka loše utiče na zdravlje…“ Mama je rekla: „Ćopi te potrošačka groznica i eto te u hitnoj…“ Kragićka je rekla: „A ja baš popodne mislila skočit do zlatarne! Ono, probat neke stvari kako mi stoje, pa šta bude…“ Bezmalinovićka je cijuknila: „Nemoj me jebat? Zlatarne si se sitila?“ Mama je rekla: „Zlatarna je prava stvar, čoviče…“ Kragićka je dignila bradu i rekla je: „Računam, ako me naglo zdimi infrakt, barenko će me zakopat sa kadenom i zlatnim rećinama, he-he-he…“ Bezmalinovićka je rekla: „Bolest vridi zlata, he-he-he…“ Tu su njih tri opet rikavela od smijade.

Onda sam ja uletijo: „A mama, a jel bi ja moga dobit infrakt kad kupujem biciklu?“ Mama je rekla: „To je teži slučaj, mišu! Pa ko bi te vozija u hitnu sa biciklom? Aj reci pošteno!“ Bezmalinovićka je meni rekla: „Al niko ti ne brani da ti dođe slabo kad u dućanu probaješ gaće ili majicu!“ Ja sam rekao: „Pa kad mi to nije napeto!“ Kragićka je rekla: „Šta ima veze da ti nije napeto ako su ti gaće i maja potrebni!“ Bezmalinovićka je rekla: „Igzaktli! Moramo se naučit živit u skladu sa mogućnostima!“ Mama je mene pomilkila po glavuši i rekla je: „Viš, mišu, i mama bi najrađe svaki dan pala u afan u mesarnici! Al ko bi me vozija na prvu pomoć sa dva kila telećih bržola? Aj reci pošteno!“

Bezmalinovićka je zakolutačila sa očima i promrmorila je: „On bi biciklu, tipično…“ Kragićka je promrmorila: „Više nego tipično…“ Bezmalinovićka je promrmorila: „Takvi završe na hitnoj samo ako ih spiči auto na pješačkom…“ Kragićka je promrmorila: „Po mogućnosti mečka ili bemve…“ Onda sam ja značajski pogledao prema mami i rekao sam: „Dobro, majčik, jel tebe nije vuna daš imat loš uticaj na dite?“ Mama je pitala: „Na koje dite?“ Ja sam rekao: „Pa na mene!“ Mami je uletilo čudilo: „Šta bi ja loše uticala na tebe?“ Ja sam rekao: „Kako šta bi, jebaga patak! Pa kakvi je ovo odgoj?“ Mama je pitala: „Šta ti fali odgoju?“ Ja sam rekao: „Ako su mi mama i sve njene frendice lupežice, kakvi ću onda ja postat kad odrastem?“ Mama je meni unjela se u facu i rekla je: „Postaćeš muškarac!“

                                                                               Robi K. (IIIa)