Možda smo se naviknuli da Tvornicu kulture pune samo noviji trap izvođači, ali večeras će tu priliku imati Repetitor, beogradska grupa koja slavi 15 godina od izdavanja prvog albuma "Sve što vidim je prvi put". Tim smo povodom elektroničkim putem, jer su djevojke i momak na turneji, popričali s Borisom Vlastelicom, vokalom i gitaristom grupe. Dotaknuli smo se njihovih početaka, odnosno svega što se promijenilo u zadnjih 15 godina na tzv. "novoj srpskoj sceni", smisla izdavanja vinila u eri streaming servisa, a posebno mjesto u intervjuu vezano je uz njihov odnos sa Zagrebom, gradu u kojem, kako su se našalili u najavi koncerta, ni sami ne znaju koliko su puta svirali.

Povod ovoj turneji je 15 godina od objave albuma "Sve što vidim je prvi put". Jeste li prilikom snimanja mogli zamisliti da će vaša priča toliko potrajati?

- Zvučaće neskromno ali jesmo. Kad smo snimali album već smo postojali dve godine, i podigli dosta prašine. Pa i snimanje u dva vrhunska studija u Puli i Beogradu nismo platili. Pula je bila nagrada festivala Art & Music, a Beograd deo ulaganja tadašnjeg muzičkog portala Popboks u novu scenu. Tako da smo i snimanju pristupili ozbiljno, spremali se uz producenta mesec dana ranije i sve po redu.

Koliko se u posljednih 15 godina promijenila vaša okolina, odnosno što je ostalo od tzv. "nove srpske scene"?

- Pa ostali smo mi, šta ćeš više! Šalu na stranu, to su bili novi bendovi, ali svi redom članovi dosta stariji od nas, tako da su polako otišli u senku, da bi se scena regenerisala i obnovila kroz Hali Gali i Krava22, dve izdavačko organizacijske grupacije koje okupljaju nove rok i alt bendove Beograda. Lepo je videti da smo imali uticaja na preživljavanje tog rok momenta u ne baš sjajno vreme za nekomercijalnu muziku.

Spomenuti album nedavno je objavljen na vinilu. Koliko ima smisla objaviti ploču u eri streaming servisa?

- Bendovi ne vide ništa od streaming servisa. Prodaja tvrdih izdanja i mercha uopšte je drugi najveći izvor prihoda u muzici danas, posle live nastupa. A ljudi vole da imaju ploču. Znam da sam ja kupio par a da ni nemam gramofon. Streaming je prevara kojom je ugašena piraterija i industrija stavljena ponovo pod kontrolu na način najgori za izvođače do sada. Ne kontroliše industriju više izdavaštvo, već defakto jedna jedina streaming platforma nekog ćelavog Skandinavca, programera, koji nam poručuje da ako nam se ne sviđa da dobijamo bedne naknade, radimo pesmu svakog dana. Jedan dan, jedan hit, i biće para.

Ako se ne varam, naslovnicu zadnjeg albuma krasi fotografija iz Zagreba, a povodom koncerta u Tvornici ste se našalili da ni sami ne znate koliko ste tamo puta svirali. Može li se reći da imate poseban odnos s ovdašnjom publikom?

- Najposebniji možda. Toliko ljubavi nismo nigde osetili, a sad i malo i mržnje. Meni je lično Zagreb mnogo bitan grad u životu, često sam tu jer mi je žena Zagrepčanka, i imamo poseban odnos kao bend sa Zagrebom jer smo ovde imali neke od najluđih i najposećenijih nastupa. Zagreb ima jednu od avangardnijih publika u Evropi u smislu da imate sluha za stvarno razne stvari i nanjušite često bendove pre njihovog uspeha. Tako je i na nama bilo puno od prvih nastupa u Močvari i KSET-u tamo davne 2009. Ali moj stav, tačnije, cinično tumačenje mog rentovanja na Facebook statusu, na temu koja se dotiče rata u Ukrajini, bila je povod suludim naslovima kako se radujem ratu i stradanju. To naravno ne može da prođe bez posledica, tako da se deo publike odjavio i pojavio se pritisak za cancel. Ali tako je to u ljubavi kad je jaka. Takođe neki portali su nam javili da više neće objavljivati ništa o nama, ali to je samo jedno od poglavlja neraskidive veze Zagreba i Repetitora. Mora da bude i malo lošije da bi opet bilo dobro.

Pripremate li nešto posebno za obljetničku turneju?

- Sviramo dve nove pesme. Obe je pravila Milena koja se na poslednjem albumu razgoropadila kao autor.

Turnejama ste prošli dobar dio Europe. Koje biste od mnogih mjesta na kojima ste svirali izdvojili?

- Ne nužno ovim redosledom, Plovdiv, Brno, Amsterdam, Berlin. Kad malo izanaliziram deluje da su sam izdvojio ili drugi najveći grad u istočnoevropskoj zemlji, ili grad u kome su izmešane sve moguće nacije sveta. To je izgleda formula za dobar klupski koncert.

Koliko je truda potrebno uložiti kako bi se živjelo od umjetnosti koju stvarate?

- Magareća upornost svakako, a ja uvek kažem na takva pitanja da je trud raditi u rudniku ili na šalteru. Ovo je ipak pre svega privilegija i zadovoljstvo. Praviti svoje pesme i živeti od njih.

Što slušate kad odmarate od svoje glazbe?

- Kad ovako puno sviramo ne slušamo rokenrol. Prosto se uvo zasiti tog zvuka. Onda ide bukvalno sve drugo od repa, elektroničke muzike do narodnjaka. Nismo žanrovski ograničeni, tražimo to nešto u svakom žanru. Ali čim se malo pravi pauza sa koncertima odma se vraćamo rok zvuku. Ipak nam je on najinspirativniji.

Kakvo je vaše mišljenje o fenomenu trap-folka?

- Ma žanr k'o žanr, potpuno logičan nastavak turbo-folka, koji i jeste nastao kao spoj trenutnog globalnog trenda i lokalnog folka, tako da ga gledamo kao nastavak te priče ništa više. Nisu više tako bitne žanrovske podele, klinci lako šaltaju s folka na rok, s roka na rep itd. Pre si morao da se cimaš da bi bio pripadnik neke supkulture, sad je sve na klik pa je i takvo šaltanje logično.

Što donosi budućnost, spremate li novi album?

- Ne znamo tačno šta, ali spremni smo na sve što donosi.