Ovom izložbom slavi se i dvadeset godina suradnje Tisje Kljaković Braić i Galerije Kaptol.

Tisjin predgovor iz kataloga:

'Rekla bi' da su nove moje slike za oktavu grublje od prijašnjih, da su

crna i bila zaminile uloge.

Izluđuju me požari; mislim se koliko triba da se ovo opet zazeleni i

okrićem glavu iz auta da ne gledam spaljenu zemlju.

Jedna slika zove se Oda za igoreno stablo, druga je Čovik koji zaliva

izgoreno stablo.

Zalivamo tako mi u životu i ono šta znamo da nikad neće procvitat.

Kroz slike prolazi siva Cesta, k'o neka prolaznost i k'o budućnost.

Na jednoj velikoj, sivoj slici ljubavnici su konačno našli svoje

Parkirno mjesto, leže zagrijeni na betonu.

Jedan čovik drži svu težinu svita... i sve se vrti na Ringišpilu života.

Sve ide u krug.

Ovo su pisme, a ne slike.'